Све везе међу појавама успостављају се искључиво путем разноврсних, једноставних и сложених резонанција….
Никола Тесла

Наравно и између Бога и човека. Богочовек, Син Божији и Син Човечији је савршена и нераздељива веза Бога и човека. Од рођења па до Вазнесења и седања са десне стране Славе Оца.
Сваки од девет створених анђеоских редова има своју фреквенцу и резонира са Богом. Најприближније то чине престоли. Ето и анђели и арханђели резонирају са неким људима, толико да чак узимају и људско обличје.
После искушења у пустињи Сину Божијем и Сину Човечијем служили су анђели.
Резонанца је попут санте леда. Видљив нам је само њен мали део изнад површине: разумом док смо великога дела потпуно несвесни, зароњен је мрак нашега несвеснога. Као што Тесла каже она је универзални закон, (Воља Божија). Како је Тесла приметио, неки народи су у оваквом односу:
Ваша мржња претворена у електричну енергију могла би осветљавати градове и градове.
Нашем разуму откривен је тек њен мали део који обухвата читав спектар асоцијација повезаних с речју резонанца: клатна на истој нити, посуђе које подрхтава на полицама док пролази трамвај, мост који се срушио од ступања чете војника која је њиме прошла…
Несвесно, када се разумемо другога без речи, када осећамо мисли и осећања једни других без обзира на удаљеност и време који нас деле, често кажемо: на истој смо таласној дужини што уствари значи у резонанцији смо. Ово је и вибрациона суштина умно-срдачне молитве.
Ово ћемо илустровати на примеру литургијског сабрања. Да би до резонанције дошло потрбно је следеће:
Људи се сабирају на Литургију. На месту сабирања (Храму) одвија се непрестана интеракција свих присутних.
Када та интеракција постаје резонанција?
Два су система у резонанцији када титрају на истој фреквенцији. Дакле онај коме се молимо (Отац) и они који се моле (и верници и клирици сачињавају мистично Тело Христово).
Јер гдје су два или три сабрана у име Моје, ондје сам и Ја међу њима (Матеј18, 20)
Када нешто у нама одговара, односно у складу је с спољашњим утицајем и на њега реагује, када је тај утицај угођен с нашом фреквенцијом, настаје резонанција. Како би Апостол Павле рекао једнодушје.
За време Литургије све унутар нас и изван нас прожето је различитим вибрацијама-механичким, акустичким, електромагнетским и осталим.
Сваки човек на Литургији (модеран израз је верник али исто важи и за клир) је вишеслојни оркестар честица које вибрирају, од атома до ткива и органа. На пример, молекули ДНК и ћелијске мембране и верника и клирика могу титрати у распону фреквенција радиоталаса.
Органи верника и клирика на Литургији такође титрају на фреквенцији која је карактеристична за већину људи (срце и мускулатура унутарњих органа 7 Hz; алфа-режим рада мозга-од 4 до 6 Hz; бета-режим – од 20 до 30 Hz).
Оно што верници и клирици примају споља помоћу чулних органа (слух: титрање ваздуха, вид: електромагнетско титрање у видљивом делу спектра, додир: механичко и топлотно струјање) практично на Литургији није баш исто.
Оно чиме зраче верници и клирици на Литургији (мисли, емоције, речи, дела)-све су то вибрације различитих врста и интензитета. Често и верници и клирици вибрације мисли и емоција уопште не перципирају јер титрају брзином која надилази могућности њихових чулних органа.
У току Литургије долази до наглог скока: Горе имајмо срца!
амплитуда механичких (звучних) титраја под утицајем спољњих сила када се фреквенција титрања у систему изједначи с фреквенцијом титраја спољњег утицаја-што називамо механичком, акустичком резонанцијом;
снаге у струјном колу када се фреквенција спољњег утицаја приближи фреквенцији титрања струјног кола-што називамо електричном резонанцијом (човек ради на струју)
количине фотона коју асимилира систем изазивајући квантне скокове на виши енергетски ниво када је енергија фотона једнака разлици енергија двају енергетских нивоа што називамо квантном резонанцијом (светлост)
дејство благодати
Тада долази до такозваног одјека, одзива.
Суштина је резонанције вишеструко појачање учинка деловања на објект при подударности фреквенције спољњег утицаја и фреквенције објекта.
Ниспошљи Духа твога Светога на нас и на ове предложене дарове.
Међуделовање је успешније што је човекова делатност више у сагласју са законима целине. Резонантно сједињење делова у јединствену целину догађа се по принципу минимума енергије: сваки од учесника заједничких активности који се налазе у резонанцији (верни и клир, сви без разлике), за испуњење своје активности треба мање енергије него кад свако ради одвојено, сам за себе.
То не значи да сваки део ради с пола снаге. То значи да је заједница људи који раде с потпуном преданошћу способна спровести оно што човек сам једноставно не може.
То значи да својства целине у квалитативном смислу нису тек збир својстава њених делова. Резонанција је индикатор својстава која су присутна у објекту и способна је разоткрити чак и врло слабе титраје. На пример, ако су два музичка инструмента једнако наштимована и на једном од њих почнемо свирати, зазвучаће и други. Христос у једном производи исти ефекат…
Дакле, резонанцијом се могу изразити и појачати само она својства која већ постоје у објекту. Притом деловања не морају бити интензивна, енергетски снажна, поготово у фази када је објект посебно пријемчив на њих.
Сличне се ствари привлаче. Другим речима: с ким си такав си. Човек је истовремено под утицајем околине и утиче на њу. Човек је с једне стране систем у којем је могуће побудити резонанцију, а с друге стране способан је бити у улози спољње силе која изазива резонанцију у другима.
Одвија ли се све то само од себе, без свесне контроле човека? Делимично да. То се посебно тиче широког спектра електромагнетских међуделовања између човека и његове околине.
Резонанција унутрашњег и спољног темељ је перцепције информације, истраживања непознатог, открића и спознаја. Тајна спознаје не дешава се у празном простору. Идеје су у ваздуху, али способан их је ухватити само онај ко је спреман прихватити их. Откриће тајне је одазив знања на зов напора истраживача. До великих открића долазе појединци, а мала прате свакога од нас.
Увек им претходи потрага, увек ново знање расте на плодном тлу већ усвојеног и примењеног знања. Не говори се без разлога да свака нова информација треба садржавати делић (30-50 %) онога што је већ познато. Тек тада ће бити схваћена. Јер резонанција с већ познатим јача способност прихватања нових ствари.
Закон о међусобној привлачности сличних ствари вреди и у случају односа међу људима. Ако нас код некога иритира нека његова особина, то је сигуран знак да ту особину носимо у себи али нећемо да је тако. Боље да нашу енергију негодовања, коју смо навикли изливати на кривца усмеримо на потрагу за том особином у себи и на њено превладавање или, другим речима, на штимовање себе а не другога. Јер којом мером судимо том се мером и нама суди.
Мисли и осећања човека налик су инструменту који треба наштимовати. Како?
Требамо пронаћи “инструмент” у чији склад звучања не сумњамо, чија животна музика у нама буди тежњу да га пратимо. То може бити особа из свакодневног живота или јунак из филма, романа, митова и легенди. Ако његов пример у нама изазива резонанцију, то значи да у нашој души постоји макар једна струна која је наштимована као душа јунака.
За вернике и клирике препоручљив је Син Божији и Син Човечији Исус Христос кога су у себе Светим Крштењем примили.
Он је Истина, Пут и Живот. Без њега заиста ништа не можемо чинити!
Није страшно ако се Христоликост још није у потпуности развила у нама, а звучање инструмента још је далеко од савршеног. Најважније је да га настојимо достићи, да смо нашли и чули у себи ту жицу по којој ћемо поступно штимовати свој инструмент. Његово све складније звучање погађаће ће исте жице у душама других људи.
Праведни Јован Кронштатски каже: Дубоко поштујем чак и двоје или троје који се заједно моле: јер по обећању Господњем, Он Сам се налази међу њима; тим пре поштујемо многобројно сабрање. Успешна, веома плодна је саборна молитва, ако је она заједничка, једнодушна (сабрани у име Моје). Приљежна молитва Цркве за апостола Петра је одмах дошла до престола Божијег и Господ је послао Свог Анђела да чудесно ослободи из тамнице Петра кога је Ирод хтео да убије.
И још Никола Тесла каже: Дар менталне енергије долази од Бога, врхунског бића и ако ми концентришемо наше мисли о тој истини постајемо складни са овом великом моћи.Моја мајка ме научила да треба сву истину тражити у Библији.

 

Др Младен Печујлија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име