У културама које гаје колективистички дух, победнички менталитет се може доживљавати као нешто непожељно, а људима с таквим ставом се могу приписивати негативне карактеристике, најчешће ароганција. Због таквих реакција многи се плаше да се истакну и тиме не остварују свој потенцијал.
Ипак, у данашње време, тешко је одржати колективистички дух, иако солидарности мањка, а све је више примера да се успешни људи приказују у позитивном светлу.
Победнички менталитет није повезан само с највишим успесима у спорту, бизнису, науци, култури или некој другој важној области, већ је став који свако од нас развија како би остварио сопствене циљеве колико год они били за некога мали, а за другог велики.
Рођени или створени да буду најбољи
Ако се пажљиво осврнемо око себе и сагледамо људе којима смо окружени од детињства, увидећемо да смо неке доживљавали као успешне људе. Чинило се као да су неки били рођени с таквим ставом, док се код других стварао временом. Можемо да се запитамо и како смо себе процењивали, да ли смо учинили све што смо хтели, и да ли нам је остало још нешто што мислимо да треба да довршимо? Суштина је да уколико се потрудимо, можемо оно што желимо да остваримо.
Окренутост ка успеху или победи претпоставља да особа има јасан циљ који жели да оствари, довољно знања и стеченог самопоуздања, самодисциплине да истраје у ономе што ради, неки осећај предодређености. Треба да поседује и унутрашњу снагу, која је великим делом независна од спољних, превасходно друштвених околности.
Врхунски спортисти, који ангажују и тело и ум за постизање највиших резултата, потврђују ово објашњење наведено у многим истраживањима. Такође, када бисмо питали људе који су успели да превазиђу лоше материјалне услове, стекну образовање, заснују породицу и посао који им је то омогућио, видећемо да су њихов ставови и активности које су предузели веома слични оним код врхунских спортиста.
С обзиром на то да је развијање победничког менталитета могућа мисија за сваког од нас, неопходно је да се потрудимо у довољној мери на два базична поља: да радимо на развијању позитивног става да је успех могућ, и да стичемо неопходне вештине и знања у области коју смо одабрали. Уз то, неопходно је да смо спремни на искрену самопроцену и реалан увид у наше способности, али и на грешке. Осим тога треба да будемо спремни на промене, уз жељу да учимо више и то од бољих од нас, да волимо да се такмичимо и да смо спремни да уложимо много труда.
Уз то, није пожељно да све стављамо на коцку и да се у области где је претерано велика конкуренција исцрпимо без достизања циља.
Сврсисходно је да имамо и нешто што се популарно зове „план Б”. То је реално становиште, јер многе околности могу да буду демотивишуће, тржиште се мења, конкуренција је јака, а са зрелошћу се мења и поглед на свет који нас окружује. Реално сагледавање ситуације је веома важно, како не бисмо „изгорели” у нечему што можда и не можемо да остваримо. То није потпуно одустајање од наших првобитних намера, већ прилагођавање околностима и проналажење адекватне замене.
Неки људи не одустају упркос свим показатељима да не могу да се остваре у нечему што су зацртали. Да то не би направило психолошке проблеме, време је за радикалне промене и другачији приступ, и циљевима и животу, да се не би развио супротан ментални став – а то је губитнички менталитет.
Ометајући фактори
Важна карактеристика победничког става је резилијентност – отпорност и „хладна глава” у ситуацијама када се особа нађе под притиском. Што је виши циљ, биће и више ометајућих фактора. На првом месту то је друштвена средина и окружење, а затим захтеви других људи, препреке у послу, ограничења тржишта, временски рокови и опет конкуренција. Шта год да замислимо да урадимо, искрснуће неки нови проблеми. Неко поклекне под њима, а други настављају јер им је и став позитиван – ако су решили један проблем решиће и други, трећи… Тако јачају себе и лакше прескачу препреке.
Стварање победничког менталитета, међутим, крије и неке опасности – од недостатка емпатије за друге до фанатичног односа према циљу. То свакако није добро, и важно је, као и у свему осталом, пронаћи меру, што се постиже самодисциплином, благонаклоним односом према свету око себе и усвајањем етике као нечег суштинског за људско бивствовање.
Политика
