Када помислите на нарцизам, вероватно већ имате слику особе која придаје себи велику важност, преувеличава сопствене способности, фантазира о утицају, слави и битности, жуди за признањем, дивљењем, успехом и моћи, доживљава себе као јединствену, непоновљиву и незаменљиву фигуру, сматра да joj сви нешто дугују, и манипулише да би добила оно што жели без саосећања с другима.
Овако описaна личност која показује отворене нарцисоидне црте личности дефинитивно је напорна особа, коју би било добро избећи, само што то није лако. Прво, споља гледано, нарциси могу бити изузетно пријатни, спремни да шармирају и заводе свакога, да се хвале својим постигнућима и познанствима. Затим, они брину о свом изгледу и веома су комуникативни, с циљем да их околина примети. Иза те друштвене маске често се крију себичлук, искоришћавање других, емоционална уздржаност и хладноћа.
Пасивно-агресивно понашање
Али, поред отворене нарцисоидности, коју већина препознаје пре код других него код себе, нарочито када поприма патолошке размере, постоји и такозвани прикривени нарцизам. У чему се они разликују?
Док је отворени нарцис гласан, тежи да га сви чују, виде и укажу му поштовање, екстровертан тип особе, отворен ка споља, дотле прикривени нарцис испољава слично понашање, али на суптилнији начин. Истина, и он има исте идеје о сопственој величини, али их другачије испољава. И један и други тражиће знаке дивљења, с тим што ће отворени нарцис бити арогантнији и јасно давати до знања другима шта очекује од њих, свидело им се то или не. Рецимо, и један и други сматрају да је тимски успех у ствари само њихов и да га не би било без њиховог учешћа, а за пораз увек окривљују друге.
У свом наступу прикривени нарцис испољава пасивно-агресивно понашање, али и један и други желе да вам ставе до знања да сте за њих небитни. Зато они касне, не поштују договоре или једноставно игноришу оно што је договорено.
Иза оваквог понашања крије се искривљена слика о себи, преувеличавање сопствене важности, перфекционизам, претерано изражен мотив постигнућа, потцењивање, омаловажавање и искоришћавање других. Својим понашањем, нарцисоидна особа надомешћује негативну слику о себи, страх од одбацивања и неприхватања, сумњу у себе и сопствене могућности, анксиозност, депресију, хипохондрију и психосоматске проблеме који су изражени у мањој или већој мери.
Нарцисоидна особа може бити успешна у свом послу, иако поседује патолошке карактеристике, али сама неће увидети да унижава и обезвређује труд других људи, наглашавајући сопствено постигнуће и преузимајући све заслуге за успех. Сујета додатно отежава терапеутски рад с нарцисоидним људима.
Све ће то уочити људи са стране и питати се колико далеко нарцис може ићи, нарочито ако је на позицији која утиче на животе других људи. Историја је пуна таквих нарциса – авантуриста који су направили веће проблеме од решења која су обећавали.
Када је у питању психолошки нарцисоидни поремећај, где све наведено поприма веће размере и угрожава однос с другим људима, неопходнa je психотерапија која ће помоћи особи да превазиђе проблеме, боље упозна сопствено функционисање и промени своје понашање према другима у одређеној мери.
Здрава доза
Важно је рећи да пoред патолошког нарцизма постоји и здрава доза нарцизма, када особа прихвата саму себе и вреднује своје понашање и постигнуће на нормалан начин, на основу сопственог залагања. Она има осећај достојанства и не дозвољава да је други омаловажавају.
Протеклих деценија, а нарочито у последње време, видимо да развој технологије, друштвене мреже и различите форме забавног програма „форсирају” нарцисоидне особе које својим понашањем задобијају пажњу јавности додатно хранећи своју идеју величине. Данас је лако постати позната личност или „селебрити”, без икаквих реалних квалитета, већ само на основу понашања и уклапања у трендове које пропагирају продукцијске куће зарад веће гледаности, као и друштвене мреже. Нарцисоидне особе су идеални актери, спремни на све, а у ствари најчешће могу бити изманипулисане и самообмануте јер када „пет минута” славе прође, односно када се публика засити, неминован је повратак у „нормалан” живот. Што може бити тешко за њих, али и отрежњујуће.
Политика
