Иако је уобичајено да се људи по начину понашања према другима описују као eкстровертне, односно отворене и друштвене особе или као интровертне, повучене и окренуте себи, на средини између ова два пола налазе се амбиверти и они су далеко најбројнији
Врло често се нека особа описује као интровертна или екстровертна зависно од понашања, а први је то урадио Карл Густав Јунг. Много истраживања бавило се проучавањем ових црта или димензија личности. Оне су релативно трајне и релативно опште особине личности којима објашњавамо зашто се неко понаша доследно у сличним ситуацијама па на основу тога можемо да објаснимо и предвидимо будуће понашање индивидуе.
Најкраће речено, овај домен личности разликује социјалне, активне и ка људима окренуте особе од оних који су резервисани, повучени и тихи.
Два пола
Екстровертне личности су друштвене, имају пуно пријатеља, теже узбуђењима, воле велике скупове људи, причљиве су, самопоуздане, активне, по природи су веселе, оптимистичне и пуне енергије. Имају потребу за другим људима и теже им је да се организују у самоћи. Склоне су импулсивнијим, чак агресивнијим реакцијама, делом услед недостатка стрпљења и неконтрoлисања свог понашања.
На другом полу су интроверти, тихи, повучени људи, који воле самоћу и склони су интроспекцији – проучавању свог унутрашњег живота. За рaзлику од екстровертних личности, они су резервисани, затворени, независнији и умеренији. Избегавају узбуђења, живот схватају озбиљније, држе се на дистанци, планирају и воле уредан живот. Стрпљиви су, поуздани, помало песимистични и склони поштовању друштвених и етичких норми.
Наведени описи не указују на то ко је боља особа, већ на карактеристике личности које се распоређују по овој димензији. У принципу, то не значи да ће екстровертни увек лако губити стрпљење и да интровертни неће планути понекад. Имајући у виду да су у питању црте као стабилне, чврсте и трајне особине личности, оне ће се испољавати у сличним ситуацијама, тако да можемо да изведемо закључак да ли је неко више екстровертан или интровертан.
Kао и код других психолошких појава, сматра се да је узрок различитости особа с овим цртама личности физиолошке природе, с тим што се екстреми јављају ређе, па већина људи испољава понашање које јој дозвољава да буде прихватљиво друштвено биће.
Међутим, на средини, између два пола, налазе се амбиверти. Они ће испољавати карактеристике и интроверта и екстроверта у зависности од околности. Некада ће им пријати да се осаме и проводе време сами, а некада ће уживати у забави. Нису толико отворени и изражајни као екстроверти, али су друштвенији од интроверта. Могу бити резервисани када ситуација то захтева, а дружељубиви када им је то делује прикладније.
Штавише, највећи број људи припада овој категорији. Повлачење из гужве у самоћу, због прикупљања енергије, траје краће него код интроверта, а у послу су успешнији од екстроверта због прилагодљивости и активног слушања шта им људи говоре, што је у односу с пословним партнерима или клијентима од велике важности.
Међутим, није ни амбивертима лако. Иако амбиверти могу искусити предности у односу на личности које се налазе ближе екстремним половима, они морају да буду довољно самосвесни како би одредили коју страну своје личности да прикажу у одређеној ситуацији. Такође морају да науче да не присиљавају себе да се понашају као екстровертни у периодима када се осећају више као интровертни, и обрнуто, јер их то емоционално исцрпљује.
Још један изазов с којим се амбиверти суочавају јесте да други људи не могу да их процене, да ли воле гужву и акцију или да проводе мирне вечери, сами или с понеким пријатељем.
Ни доследни, ни предвидиви
И за крај, да буде још сложеније, постоје и омниверти, особе које испољавају сва три начина понашања, могу бити у друштву повучени као интроверти, али и наметљиви и бучни као екстроверти, а понекад умерени као амбиверти. Њихове потребе за самоћом и друштвом су непредвидљиве, и у томе је главна разлика у односу на амбиверта, чије је понашање доследније, као што екстремнији испољавају интровертне и екстровертне карактеристике. То су особе које се крећу из крајности у крајност, док се амбиверти задржавају у средини.
Политика
