Када особа осећа да је неко привлачи, за ово осећање је у великој мери одговоран несвесни део њене личности. То се најбоље види у оним случајевима када постоји конфликт између особине свесне и несвесне процене: када особа зна да је привлачи неко ко је за њу погрешан или неприхватљив избор. Тада се види колика је снага осећања привлачности која долази из несвесног јер је потребно уложити велику енергију да би се особа ослободила нежељене привлачности.
Постоје и супротни случајеви када особа зна да би неко други за њу био прави избор, али када се с тим не слаже несвесни део њене личности.
Веза без хемије
У тим ситуацијама људи често кажу да је други сасвим у реду, али да нема „хемије”. Ако се одлуче да уђу у везу с неким према коме осећају свесну, али не и несвесну привлачност, стално имају осећај да у тој вези нешто недостаје, да једноставно „то није оно право”, због чега многи, пре или касније, раскидају.
Управо због снаге несвесне привлачности многи сматрају да се треба препустити таквом избору, да треба препустити „срцу” да изабере. Већина људи данас сматра да се морају заљубити у некога да би могли да с њим ступе у везу. Уколико на почетку нису били заљубљени, ма колико остварена веза била квалитетна, стално се питају да ли су добро изабрали, да ли заиста воле партнера или супружника.
Када особа препусти свом „срцу”, то јест свом несвесном делу личности да изабере некога за животног партнера, она препушта једну од најважнијих одлука у животу својим несвесним процесима о којима ништа не зна. У несвесном се налазе један конгломерат различитих представа насталих било из сећања било из маште, различита уверења о себи, другима, љубави и животу, несвесни комплекси и друге силе, што веома често доводи до тога да су наше несвесне процене и избори погрешни. Резултат је да се везе које су започете осећањем заљубљености, најчешће завршавају осећањем разочараности.
Када нечије несвесно, то јесте „срце” погрешно бира, људи не виде проблем у начину на који су изабрали, већ сматрају једноставно да је особа у коју су се разочарали била погрешна. Зато они не преиспитују своје несвесне изборе, него наставе да траже „праву” особу за себе. То у већини случајева значи да ће и другу особу бирати на сличан начин, јер ће њихово несвесно „радити” на исти начин, тако да ће се на крају и за другу особу испоставити да није „права”.
Начин да особа изађе из овог круга понављања својих погрешних несвесних избора јесте да се окрене себи, да почне да освешћује своје несвесне процесе, да упозна себе и своја несвесна уверења. Када их особа освести, тада може и да промени садржаје и силе у њеном несвесном. Мењајући своја уверења која су била несвесна, она може да помири „срце” и „мозак”, да их усклади и да бира на сасвим други начин. Ослобађајући се несвесне присиле да је привлаче погрешни, особа себи отвара могућност за квалитетне, стабилне и задовољавајуће односе.
Велики допринос разумевању несвесних процеса у заљубљивању је дао Карл Густав Јунг који је, ослањајући се на античке традиције, сматрао да у овом процесу учествују архетипови које је он назвао анима и анимус. Он је сматрао да када је у питању мушкарац, да је његово Ја мушко, али да у његовој психи постоји анима као женски принцип. Када се мушкарац страсно заљуби у неку жену, он заправо на ту жену пројектује садржаје из свог несвесног – аниму – због чега постаје опседнут особом у коју се заљубио. Како је пројектовао садржај своје аниме на дату жену, он ту жену заправо и не види, него је његов однос према тој жени заправо његов однос према својој аними.
Невидљиви партнери
Заљубљеност траје све док он одржава своју пројекцију, све док не схвати да се дата жена не уклапа у његову пројекцију. Тада се разочара и раскида да би наставио да тражи жену на коју ће поново моћи да пројектује своју аниму. Да би изашао из овог циклуса заљубљивања и разочарања, он се мора суочити са садржајима своје аниме, прорадити их и асимиловати их.
Све што је речено за мушкарце, важи и за жене, с тим што се мушки принцип у њиховој психи зове анимус.
Свима онима које занима природа несвесне привлачности препоручујемо да додатне информације потраже у одличној књизи „Невидљиви партнери” јунгијанског терапеута Џона Сенфорда.
politika
