Излазак из детињства и улазак у младалаштво је по правилу веома буран период живота. Промене у телу које су дошле с пубертетом чине да млада особа преиспитује своју ранију представу о себи, као и да одговора на бројна питања која себи поставља. У овом периоду мења се и однос према вршњацима и према родитељима јер по правилу вршњачка група постаје важнија од родитеља. Младој особи постаје најважније да буде прихваћена од вршњака, због чега се стално пита да ли је довољно занимљива, довољно привлачна, довољно популарна.
Све то чини да је унутрашњи живот младе особе пун дилема, страхова, неизвесности – дакле буран. Ова непријатна осећања могу чинити да је тинејџер нервозан, да има „спуштен праг” толеранције непријатних стимулуса, због чега у неочекиваним ситуацијама реагује претерано, најчешће бесом.
Нисам више мали
Често је буран и однос са родитељима којима млада особа покушава да докаже да је одраслија него што то они сматрају да јесте. Из тог разлога настају бројни протести, свађе, инаћења, незадовољства, а све је то често обележено изливима беса тинејџера.
Љутња и њен афект бес су заправо емоционални захтев за промену понашања. Свађе у овом периоду су тинејџеров захтев да родитељи промене понашање, да га „оставе на миру”, док је родитељска љутња захтев да тинејџер престане да се понаша безобразно и незахвално. Породица ће много лакше пребродити овај период ако родитељи боље разумеју бес тинејџера.
Без обзира на то шта је садржај о којем говори бесни тинејџер, његов бес се може схватити као универзална порука родитељу: нисам више мали, ја сам довољно одрастао! Нећу више да се прилагођавам теби, прилагоди се ти мени!
Бешњење, нарочито ако је родитељу неочекивано и ако га сматра ирационалним, може бити једна од „тактика за збуњивање родитеља”, како је то назвао Најџел Лата. Бесна реакција, излазак из собе уз трескање вратима је порука „нећу више о томе да разговарам”, чиме тинејџер прекида разговор који му је непријатан или у којем нема аргументе. Овакве реакције су намењене застрашивању или изазивању осећања кривице код родитеља, нарочито ако је у страху да ће изгубити добар однос с тинејџером.
Често ће тинејџер лакше да се повери најбољем пријатељу него родитељу. То је због тога што сматра да би поверавање родитељу значило да је и даље „мали” и да није одрастао. Такође сматра да мора да буде „јак” да би показао да је одрастао и да сам решава своје проблеме. А управо је бес оно осећање које је „јако” и којим се брани од „напада” или друге тера од себе. На тај начин бес постаје њему прихватљива маска иза које крије своја осећања стида, ниже вредности, туге, забринутости, тескобе, увређености, депресивности, очаја и сличних осећања која, по његовом мишљењу, имају деца и „слабићи”.
Родитељ не треба да гледа на бешњење тинејџера као на израз „полуделих хормона“ или безобразлука, већ да разуме да се често иза беса крије нешто што млада особа жели да прикрије. Како жели да покаже да „није више мали”, тинејџер скрива своје „унутрашње дете” које заправо жели да поприча с родитељем о ономе што га мучи. Понашајући се као побеснели тигар, тинејџер покушава да маскира да се у себи заправо осећа као преплашени зец.
Због чега се лоше осећаш
Када је родитељ свестан да је бес само нека врста магле или димне завесе иза које се крије нека друга емоција која мучи „унутрашње дете” тинејџера, он може потражити контакт с тим скривеним делом личности. Када тинејџер почне да урла како га родитељ не разуме, како га нико не разуме, родитељ може да му помогне да се „отвори” тако што ће смиреним гласом рећи: Ја желим да те разумем. Помози ми да те разумем, кажи ми у чему је проблем. Сличан ефекат може да има и питање: Шта се догодило у твом животу? Због чега се лоше осећаш?
Родитељ који не види једини проблем у тинејџеровом бесу, већ на њега гледа као на симптом или израз неког другог проблема, наћи ће начин да „прескочи” овај бес и да позове своје дете да разговарају о ономе што заиста мучи младу особу. Разговор с одраслом особом која је искрено заинтересована, способна да слуша и чује о тинејџерским проблемима је важно лековито искуство за рањиву тинејџерску душу.
politika
