Када кажемо да је неко обзиран, подразумевамо његов однос према другим људима. Реч „обзирност” изведена је од глагола „обазирати се” који дословно значи „гледати око себе”, а у пренесеном значењу означава нечију свесност да су око њега други, свест о њиховим осећањима, интересима, потребама и вредностима које заступају. Бити обзиран истовремено значи бити пажљив према другима, слично као у речи „обазрив”. Најкраће речено обзирна особа уважава људе око себе. Управо због тога се обзирност као нечија особина сматра пожељном друштвеном вредношћу. Обзирни људи по правилу имају добре односе с другима и мали број конфликата и свађа.

Постоје два разлога због којих обзирни избегавају конфликте с другима: први је то што не желе да буду предмет туђе агресивности, а други је то што желе да људи о њима мисле позитивно, желе да буду прихваћени и да се допадну.

Уколико обзирност као црту нечијег карактера треба да уврстимо у неку од пет главних димензија личности, онда она спада у „сарадљивост” (остале су савесност, екстраверзија, тражење новина и неуротичност). Бројна истраживања ових пет димензија личности су доказала да особе с високим индексом сарадљивости имају веома добре односе с другим људима. Они воле људе, саосећају с њима, имају високу емпатију, великодушни су, помажу другима, а од других очекују да им узврате на исти начин. То су особе с високом емоционалном интелигенцијом.

Супротност обзирности је безобзирност – атрибут који добијају они људи који мисле само на себе, који показују да им нису важни ни други људи нити како се ти други људи осећају због њихових поступака. Из њихове егоцентричности произлази равнодушност према другима. Друге људе схватају или као средство које им помаже да дођу до свог циља или као конкуренте које треба победити и превазићи.

У систему друштвеног вредновања обзирност се схвата као нешто што је позитивно, вредно, и пожељно, док се безобзирност схвата као негативна, непожељна и штетна особина. Према томе, требало би да обзирни људи добро пролазе у животу, а да безобзирни људи лошије пролазе.

Супротно од тог очекивања, свакодневни живот нам показује да некада безобзирни људи много боље пролазе од обзирних, нарочито када је у питању професионални или пословни успех. Можемо се запитати зашто је то тако.

Први разлог је што су безобзирни људи искључиво фокусирани на свој интерес као циљ ка којем иду. Они проблемима у интеракцији с другим људима не приписују посебну пажњу тако да их то не деконцентрише на њиховом путу ка циљу.

Други разлог је што су они социјално продорнији. То је последица тога што обзирни људи безобзирне опажају као опасне људе с којима не желе да улазе у конфликте. Због тога безобзирни не наилазе на значајнији социјални отпор у остварењу својих намера и циљева. То се односи и на „вертикално напредовање” јер њихово застрашивање даје им ореол особе с ауторитетом, вође којем се други подређују, тако да су виђени за руководиоце.

Трећи разлог је што су често успешнији у пословним и другим преговорима. Како су фокусирани на сопствени интерес и жељу да извуку максималну добит, без емпатије за позицију супротне стране, они често у преговорима другу страну немилосрдно уцењују и „сатерују у ћошак”. Њима није циљ резултат да обе стране добијају, а који је пожељан када је реч о дугорочној сарадњи, већ им је циљ да они победе, а да друга страна изгуби.

Четврти разлог је то што њима није важно шта људи мисле о њима. Они знају да остављају негативан утисак на друге и да их се други плаше, али, или им то није важно, или им је драго да имају такав имиџ јер га схватају као знак моћи и ауторитета.

Иако могу бити успешнији и богатији од оних који су сарадљивији и обзирнији, питање које се поставља јесте колико су безобзирни људи срећни. Како су за доживљај властите среће и задовољства животом веома важни добри односи с другим људима и припадност групи блиских људи, а како безобзирни управо то немају, њихова судбина је да најчешће на крају остану усамљени и изоловани.

 

Политика

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име