Често људи који размишљају о себи или о некој другој особи доживљавају људско биће као једну целину која се увек понаша доследно. У стварности су људска бића много комплекснија. То се најбоље види када дође до неке врсте „унутрашње борбе”, када се особа „бори сама са собом”.
У оваквим ситуацијама морамо се запитати ко се бори с ким, то јест против кога. Борба са собом је заправо борба између два дела личности која се налазе у унутрашњем конфликту. Било да један део нешто жели, а други је против тога, било да два дела желе различите ствари, реч је о унутрашњој динамици која се често појављује у животу.
Сметња у систему
Унутрашњи конфликт није сам по себи патолошко стање, већ је део свакодневног живљења. Он може постати патолошки ако се тиче неког веома важног животног питања и ако траје сувише дуго. Из ових дуготрајних, патолошких конфликата може се развити неки други облик психопатологије. Међутим, обични унутрашњи конфликти су део онога што је Фројд назвао „психопатологија свакодневног живота”. Они немају моћ да развију неку патологију, али појединцу могу загорчати живот.
Данас на људску психу гледамо као на систем чији је један део у несвесном и који нам због тога није познат. Када бисмо реч „систем” превели с грчког, добили бисмо речи „састав” или „сустав”. Према томе, систем је скуп одређених делова који су стављени у једну целину у којој складно обављају своје функције. Појава унутрашњег конфликта унутар система значајно омета рад система, тако да људи који проживљавају унутрашње конфликте сами процењују да не функционишу најбоље. Унутрашњи конфликт је сметња и зато је потребно уклонити га на неки начин.
Многи људи на унутрашњи конфликт гледају као на борбу добра и зла, то јест на борбу доброг и разумног дела своје личности и оног другог, лошег и неразумног дела. Тај други део може се односити на импулсивну реакцију; нежељену емоцију; неприхватљиву жељу; лошу навику; неку зависност; песимистичне мисли итд.
У тој борби циљ је да добар и разуман део превлада онај други, неразумни и лош. Иако је некада сасвим исправно обуздати себе, проблем с којим се суочавају људи у овој унутрашњој борби је да је лош и ирационалан део особе често веома снажан, напуњен енергијом. Његова енергија обично долази од неке ирационалне емоције, жеље или мотива. Познато је да ирационално размишљање и замишљање производи много више снажних емоција, него што производи разумно размишљање.
Последица свега тога је да многи доживљавају свој унутрашњи конфликт као борбу рационалног и емотивног у себи, при чему доживљавају да емотивно има већу снагу. Ова подела је погрешна јер поред ирационалних постоје и рационалне емоције, када, на пример, особа осећа оно што треба, када треба, према коме треба.
Да бисмо боље разумели начине разрешавања унутрашњег конфликта узмимо пример удате жене, мајке двоје деце, која воли свог мужа и своју породицу, али која је приметила да се заљубила у колегу на послу. Она је своју заљубљеност доживела као нежељено стање, као претњу свом изграђеном начину живота. У покушају да потисне и „победи” своју заљубљеност, она је отворила разне дилеме у себи. Последица је да се неколико година борила са својом заљубљеношћу, а да је резултат те борбе био промењив.
Договор са собом
Други модел решавања унутрашњих конфликата, а који није унутрашња борба, полази од тога да и онај други, нежељени део, у горњем случају заљубљеност, има неку своју унутрашњу логику и сврху, можда и добру намеру. У другом, сличном примеру, госпођа је кренула да истражује зашто се уопште појавила заљубљеност и запитала се коју њену унутрашњу потребу задовољава та заљубљеност. Одговор до којег је дошла јесте да јој је живот постао досадан, да се свео на рутину, да одавно није осетила страст, да нема довољно забаве. Уместо да се бори са својом заљубљеношћу, она се одлучила да поправи свој брачни живот, да почне да брине о својој потреби за забавом, да се подсети на оно што заправо жели у животу. Не само да је њој било боље, већ и члановима њене породице.
Уместо модела „борбе са собом” некада је много боље применити модел „договарања са собом” уз истраживање дубљих разлога за појаву оног „лошег” дела себе. Унутрашњи конфликт јесте одличан увод за такозвани рад на себи.
politika
