Иако свако има право на грешку, други људи нису дужни да трпе нечије грешке и да остају у односу. Када је по оцени другог нечија грешка велика и неприхватљива, када је схвата као израз туђе личности, он прекида дати однос, било да је реч о пријатељству или емотивној вези. То је ситуација у којој се обе стране лоше осећају: једна особа изневерено, а друга одбачено.
Када после краћег или дужег периода једна особа жели да обнови однос, друга особа се пита да ли да тој особи и том односу да другу шансу. Када је други још увек емоционално важан особи која је прекинула однос, она има несвесну жељу да однос обнови. При томе је често у унутрашњем конфликту између жеље да обнови однос и страха да ће у обновљеном односу бити поново изневерена и повређена. Шта све таква особа треба да узме у обзир приликом одлучивања да другоме да другу шансу?
Хронично незадовољство
Неки људи прекидају однос када су хронично незадовољни датим односом, то јест понашањем друге особе. Такво незадовољавајуће стање је прави узрок, а конкретна ситуација је само повод који је „прелио чашу” стрпљења или је коначни доказ да се други никада неће променити. Други људи прекидају односе због неке појединачне ситуације коју доживљавају као неприхватљиву и неопростиву, као што је неверство, чин насиља, љубоморни испад, „сцена” у јавности и слично.
Шта онда урадити када се након прекида односа други појави пун кајања, љубави, а са тврдњом да се променио, да је схватио, да му је дати однос веома важан и да ће убудуће све бити друкчије? Може ли се тој особи веровати?
Статистички гледано, више је оних који након краћег или дужег времена понављају своје грешке, али има и значајан број оних који се заиста промене. У процењивању туђе промене важно је гледати да ли се особа променила у садашњости и колико је вероватно да ће истрајати у новом начину понашања. И сама реч „шанса” означава степен вероватноће позитивног исхода.
Добро је када особа прихвата одговорност за своје поступање, да је она та која се тако владала свесно и намерно, а не да се оно „догодило” или да је за њега крив неко или нешто друго: други људи, алкохол, емоције, њен карактер, тешко детињство, животна ситуација, генетика, особино несвесно итд. Важно је да се особа сама дистанцира од свог поступања и да то поступање јасно дефинише као погрешно. Такође је важно да се особа извини, да разуме како је својим поступањем утицала да се други осећа веома лоше. Добро је да особа обећа да никада више неће тако поступати. Све то повећава вероватноћу да нови почетак може бити успешан.
Још је боље ако особа пружи неки доказ промене, на пример да уради оно што је раније одбијала, а што је другој особи веома важно. Када особа која има проблем са алкохолом (или дрогама) изјави да већ два месеца не пије, то је свакако корак у добром правцу, али је често недовољан. Оно што таквој промени даје много веће шансе јесте да се особа укључила у програм третмана алкохолизма у некој институцији.
То што је у садашњости особа која тражи другу шансу чврсто уверена да се променила јесте добра основа, али како ће бити у будућности, за шест месеци или годину дана или за неколико година? Да ли је особа способна да истраје у датој промени? Колико је то вероватно? Нико није видовит, али свако може да процени вероватноћу.
Чврст мотив
Када људи остану без неког односа који им је важан, тада су додатно мотивисани да тај однос обнове и веома су самоуверени у својој спремности за промену. Али када су коначно поново прихваћени, они губе овај вишак мотивације због чега се враћају старим обрасцима понашања. Много је чвршћа мотивација оних који желе да се промене не због другог, да би га вратили, већ зато што увиђају да је промена добра за њих саме.
Постоји изрека: „Ако те неко једном превари, срам га било. Ако те иста особа други пут превари, срам те било”. Ова изрека јесте престрога јер искључује давање друге шансе. Много нам је ближе правило „трећег пута”: „Ако те неко једном изневери, то може бити случајност. Ако те други пут изневери, то може бити поновљена случајност. Ако то учини трећи пут, онда је то особин образац понашања”. Колико је вероватно да ће други променити свој образац понашања то мора свако да процени према својој памети.
