„Нису они ђубретари сине…ми смо ђубретари…они су Чистачи“…
Рече унуку доброћудни дебељушкасти дека…са брковима и наочарима као из цртаћа…на семафору који сам имао привилегију да чекам са њима двојицом…у тренутку када је испред нас пројурио познати наранџасти камион, кога сви узимамо здраво за готово…
Наравно док један једини дан не обуставе рад, када нам веома брзо постане јасно колико су важни.
И обоји ми Јун.
Kолико се само не бринем за малог…
И колико ће само бити лепо имати га за комшију…суграђанина или земљака…
Негде сам прочитао да шведско основно образовање не служи само да спреми ђаке за даље школовање или занат…већ је главни циљ у ствари да створи Швеђанина…
Kоји ће са поносом моћи да носи ту титулу…
И подједнаку обавезу…
Да буде слободан…
И да не угрожава туђу слободу…
Да живи и да пусти друге да живе…
У једној од најсрећнијих и најуређенијих земаља на свету…
Некако се за малог уопште не секирам…
Научити са седам година од рођеног деде кога волиш…на чију си руку навикао…и са којим свакодневно проводиш квалитетно време да сваког посматраш равном себи…
Ни бољим ни горим…
И да га третираш подједнако…
Саосећајно и са поштовањем…
И онако како би волео да он тебе третира…је озбиљно добар почетак…
И невиђени капитал за живот…
Нек’ им је срећом обојици!
drvladimirdjuric.rs
