Потпуно ми је фасцинантна чињеница да Убица највећег броја људских снова и надања није ни срећа, ни мањак талента, ни мањак способности, ни неповољне околности, ни нека чаробна сила, већ једна сасвим непобитна чињеница.
Успех једноставно мимоилази људе који воле да се осећају пријатно!
Ето. Просто. Невероватно. Али потпуно истинито. Уколико јако волите пријатност коју укусна храна изазива велике су шансе да ћете се угојити. Уколико јако уживате у проводу док сте млади вероватно нећете завршити факултет. Уколико јако уживате у џабалебарењу вероватно се нећете усрећити у неком послу. Уколико јако уживате у осећају када бриге одједанпут нестану могуће је да ће вам се алкохол осладити. Уколико вам је јако пријатан осећај еуфорије, дилери у вашем крају ће лепо просперирати. Уколико се навучете на осећај награде, прокоцкаћете све што имате јурећи га. Уколико вам необичну пријатност причињавају нечије бутине или рамена тешко да ћете остати верни. Уколико вас јако усрећује новац поплочали сте пут да постанете лопов, кримос, или зликовац.
Уосталом…
Замислите два просечна Бицепса у теретани у сред зиме једног који не воли да трпи непријатност. И једног који воли. Kаква ће ситуација бити на пролеће?
Мишићи расту када им је непријатно када их боли тежина тегова и када их јако фрустријају понављања. Најбоље за њих је када им је најтеже и када се највише муче.
Вежбе које их највише нервирају доносе највећи раст. Мухамед Али је говорио да понављања треба бројати тек од оног након којег више не можеш. Шампионски Менталитет се тек од тог преломног тренутка може препознати. Суштина доброг тренинга је у адекватно одабраној фрустрацији за мишиће односно у тачно одмереном нивоу непријатности коју они требају искусити да би порасли.
Премала непријатност нема никаквог ефекта. Превелика може изазвати трајна оштећења. Али уколико је власник истих упоран у трпљењу непријатности зарад дугорочне радости…ето поноса у огледалу када крену мајице са кратким рукавима…
Звучи познато?
Суштина прогреса у животу је у томе да одаберемо коју непријатност вреди истрпети и која ће нам донети баш то што нама и треба, то јест баш оно што је у нашем систему вредности заиста важно уколико се тој борби предамо на дуге стазе упорно истрајавамо у муци све док не ојачамо и док ниво наших компетенција не буде довољан за успех и док се уложени труд не трансформише у Зреле Плодове који се могу убрати. Ултимативна је мудрост да свако жање онако како је посејао.
Уосталом. Најтеже узбрдице стрмоглаве низбрдице и најнеприступачнији
Путељци обично воде до најспектакуларнијих плажа. А на њима је сасвим лако после уживати и бити срећан.
Тако истинито…