Иако нема веће привилегије од тога да се родимо у срећној породици и на доброј географији…утицај ова два фактора има ограничен рок трајања…
Ма колико привилеговани или баксузни били на старту…не морамо такви и остати…на Циљу…
Ништа није фиксирано и предодређено…
Успони и падови су увек могући…
И то еонима доказују најјачи и најслабији међу нама…
Стога је и јако важно разликовати отежавајуће околности од алибија…који су сасвим ок док се не привикнемо на шок…и омугућавају нам да преживимо на кратке стазе…међутим често временом постају веће сидро и од самих проблема који су нас снашли…и убијају сталожено…немилосрдно…и непрестано…
Једина константа на овом свету је стална Промена…
Мало Горе…
Па мало Доле…
Уводна поглавља у књигама обично служе да заволимо Јунака…да се за њега вежемо…да схватимо које су датости и правила тог Универзума…наравно и да се препаднемо од зликовца…и да почнемо од срца да навијамо…
Средња обично служе да он кроз Путовање…и серију мука и недаћа развије своје таленте и вештину…очеличи карактер…и открије од чега је заиста саткан…
Да би се на крају видело зашто је све што га је снашло и било неопходно…да би он могао да постане довољно јак и спретан…и да би добро могло да победи…
Осим ако није крај…
Па с нестрпљењем морамо чекати наставак…
Па замислите само светску књижевност у Уневерзуму где је свакоме све поталаман…
И нема преокрета…
Па ко би ту досаду читао?
Стога је заиста важно да свако одради свој део посла у тој вечитој Игранци…
И живот…
А и ми…
Нико то није боље срочио од великог Његоша…још давно…
Бој не бије свијетло оружије…већ бој бије срце у јунака…
