„Срећа код интелигентних људи је најређа ствар коју знам“
Ернест Хемингвеј
И заиста…често ћемо више осмеха, задовољства и среће видети код мање привилегованих људи по питању памети. Једноставно је Све је то још Бора Чорба објаснио у оној песми коју сви знамо.
Међутим…
Моја привилегија је у томе што су моји Учитељи и Узори сви одреда невиђено интелигентни, а опет срећни. Тајна је у МУДРОСТИ, за коју је интелигенција само један од предуслова и то једино ако се паметно и правилно искористи.
Знању и начитаности.
Искуству.
Стоицизму.
Рационалности.
Прихватању непромењивих датости универзум а схватању и упорном унапређивању околности које су промењиве. Kоришћењу памети за уређивање живота по свом прилагођавању, умерености, одмерености, фокусирању на битно и суштину, аутентичном хедонизму, чувању себе и својих.
Уз повремене Шармантне Лудости и Особењаштво, које боји лепоту њихових личности и даје им Шмек Мајстора. Не могу вам описати колико сам им захвалан.
И колико значи када имате Светионик пред собом у Невреме…па ко зна, можда и ја добацим једном до то среће.
Надам се само да ћу успети да се искобељам из ове ризичне и болне међупозиције.
Нит’ глуп.
Нит’ мудар.
Срећа је да има времена.
Већина ових мојих Мудраца има око педесетак година.
Пишем вам тад каква је ситуација.
