Да ли бисте живели свој живот још једанпут?
Врло једноставно питање…
И врло јасан индикатор тога како живите и како сте живели.
Уколико бисте окренули још један круг…не морате читати даље…све радите потаман…честитам…само напред…
Пустите шта људи причају, поготово Ови са интернета.
На правом сте путу…
Уколико не бисте и желудац вам се преврће при самој помисли. Стоп, застаните, добро размислите па све окрените наопачке повуците тај столњак са свим посуђем на себи са стола нека пршти око вас.
То ће бити мања штета…од овога што сад себи радите.
Пут до пакла је заиста поплочан добрим намерама.
Можда сте неризикујући…упали у смртоносну рутину.
Можда сте стално бирајући мања зла…негде затурили добра.
Можда сте само сву вашу интелигенцију…интуицију и способности потрошили на бриге уместо на имагинацију и смишљање креативних алтернатива…
Можда сте сувише били одговорни и добри према другима…а премало опуштени и себи на првом месту.

Можда сте предуго били убијени у појам, љути, повређени, огорчени и криви. Уместо да сте опраштали и себи, другима, али и животу.
Можда сте сувише јурили за успесима, славом, титулама и новцем, уместо за оним посебним тренуцима са људима које волите и који вам боје живот…шареним бојама…
За живот са смислом заиста никад није касно.
И то је заиста једина брана страху од смрти…што би рекао велики Јалом.
Скоро сам гледао репортажу на Београдској Хроници о баки и деки из старачког дома…који су направили венчање…цимер из декине собе је био кум и главни гитариста у свадебеном оркестру, а њена цимерка кума, главни аранжер цвећа и творац младеначке торте. Смеју се и певају на сав глас…“Златни дан“…од Бисере Велетанлић. Како то само и могу људи који су свесни близине краја…па хватају сваки иоле леп тренутак као капљице кише после суше.

Свакако да је то много боље урадити у 50-тим…40-тим…30-тим. У 20-тим је можда чак и рано…тада тек требате да направите грешке…из којих ћете после учити…тек требате направити свој префињени укус…и стил живота који баш вама паше…па га после фино подешавати…кад се опаметите.
Такође разумем…
И потпуно ми је јасно…(верујте потпуно…као и сваком професионалцу из ове области)…да постоје различите судбине. Kао што постоје и различите вожње у луна парку неке су супер, преузбудљиве и смешне, друге су досадне и страшне,или вам је мука после њих.
Али Луна Парк је то…
Пронађите нешто за себе…
Пронађите тај детињи оптимизам у себи…
Све ионако зависи од вашег става…
И забавите се…
Жетони су ограничени…
Нажалост…
Kао и радно време…
Али врисак са Балерине…
Вожња сестричине која се смеје на сав глас у аутићима…
Натезање са кумом испред крушке…
И фрајерисање са пушком…пред симпатијом …и велики плишани зец у њеним рукама…
Остају са Човеком…заувек…

1 KOMENTAR

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име