Рат често најтеже пада онима који су остали код куће, да стрепе за своје најмилије и чекају вести са фронта. Мајке и сестре оних који су отишли да бране отаџбину у Великом рату даноноћно су се молиле за њихово спасење, а као сведок ове дирљиве борбе која се одвијала далеко иза фронта данас је остало једно писмо…

Писмо мајке пуковника Војислава Павловића, команданта 4. пука Дринске дивизије, нађено је у његовом сандуку пошто је подлегао ранама.

“Војо сине,

Писмо твоје примила сам јуче и потпуно разумела. Све на страну. Време и прилике су озбиљне. Лако може све на лепо да прође, али ако Бог рекне и мора се напред, онда знаш шта те чека. Чека те врло светла дужност, чека те слава у сваком погледу, било да паднеш за отаџбину, било да се часно, али само часно вратиш.

Ти ћеш потпуно појмити шта је то часност. Био су увек хладан и отмен, такав треба и тамо да будеш. Веле људи да је првога дана помало узбуђења, а после настане пуна равнодушност. Тебе и првог дана треба та равнодушност да не напушта. Једном се мре. Представи ти себи слику: да си ведрим челом био свуд, свуда као челни, свуда гледао равнодушно страшној смрти у очи, па или – или.

Ти знаш да је срце твоје мајке веома трошно. Ти знаш шта би ме сатрло, а шта би ми срце окрепило и крила ми дало. Према томе се владај…”

— Мајка

 

 

Историјски забавник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име