Internet of Things (скраћено ИоТ) на нашем језику се преводи као Интернет ствари или Интернет интелигентних уређаја. То је појам који се односи на милијарде физичких уређаја широм света опремљених сензорима и софтверима, који су тренутно повезани на интернет како би прикупљали и делили податке. На тај начин, овим уређајима се омогућава тзв. „дигитална интелигенција“, тј. даје им се могућност да без учешћа човека користе потребне податке у одговарајуће време, уз помоћ којих уређаји могу сами да регулишу свој рад.
Интернет интелигентних уређаја је технологија која обезбеђује ефикасно повезивање дигиталног и физичког света, тј. повезивање сензора и актуатора из стварног света са интернетом. Другим речима, то је скуп међусобно повезаних уређаја, односно систем механичких и дигиталних машина и предмета, који омогућава да се подаци преносе преко интернета, а да се при том не захтева интеракција између људи или између људи и компјутера.
Шта све чини Интернет интелигентних уређаја?
Готово сваки физички објекат који има могућност повезивања на интернет како би могли да га контролишемо, може бити претворен у ИоТ уређај. Интернет оф Тхингс је технологија која већ има широку примену како у приватне сврхе, тако и у пословању и индустрији.
То могу бити најједноставније играчке за децу, али и много озбиљније и сложеније ствари, као што су, на пример, млазни мотори опремљени хиљадама сензора који им служе да прикупљају податке и шаљу повратне информације. И више од тога – сензорима је могуће покрити читаве регије и области, како би уз њихову помоћ могли да контролишемо животну средину (ниво буке или загађења) или да вршимо безбедносни надзор над тим подручјима.
Данас се већ увелико користе разне паметне ствари – наши телевизори и наши фрижидери могу бити паметни, имамо системе видео надзора опремљене разним сензорима, паметно осветљење, паметно грејање, паметне куће и паметне градове. Иот технологија се примењује у пољопривреди, фабрикама, у саобраћају…
Ево и неколико једноставних примера:
Паметна сијалица се може укључити или искључити уз помоћ апликације на паметном телефону и тако она постаје интернет ствар. Уличне светиљке или осветљење у канцеларијама и другим пословним објектима поседују сензоре покрета, па се уз помоћ тих сензора саме пале када региструју нечије присуство, истовремено шаљући преко интернета (апликације) повратну информацију (упозорење).
Уз помоћ топлотних сензора системи грејања сами регулишу температуру у кући или стану, у зависности од тога да ли има присутних људи или не.
Уз помоћ сензора дима сигурносни системи преко интернет апликације шаљу упозорење на пожар.
Паметни фрижидери превазилазе оно што су могли класични комбиновани фрижидери јер уз помоћ термо сензора сами регулишу сложене програме управљања температуром и могу чак слати обавештења када у фрижидеру нестане одређених намирница.
У паметним градовима постоје чак и паметни контењери који сами упозоравају да су пуни и да их је потребно испразнити.
У пољопривреди се користе паметни системи наводњавања, који одређују оптималну количину воде потребну за заливање пластеника, њива и другог пољопривредног земљишта.
Важно је напоменути да се термин ИоТ користи за уређаје за које се обично не претпоставља да би могли да имају интернет конекцију и који могу да комуницирају са мрежом независно од људског учествовања. Тако на пример, рачунари се генерално не сматрају ИоТ уређајем, као ни паметни телефони – иако је паметни телефон препун разних сензора. Међутим, паметни сат, фитнес наруквица или било који други уређај који можете носити свуда са собом се сматрају ИоТ уређајем.
Колико је ИоТ распрострањен?
Све је распрострањенији и распрострањенији. Данас већ постоји више ИоТ уређаја него што је број људи на свету. Аналитичка кућа Гартнер израчунала је да је 2017. године у употреби било око 8,4 милијарде ИоТ уређаја, што је за 31% више него у 2016. години. Када је реч о инвестирању, у 2017. години укупно је на ИоТ-е и услуге потрошено око 2 билиона долара, а две трећине од овог износа потрошено је у Кини, Северној Америци и западној Европи. Гартнер предвиђања да ће до 2020. бити преко 20 милијарди ИоТ уређаја на свету.
Према извештају Гартнер-а, више од половине Internet of Things уређаја представља потрошачке производе, као што су паметни телевизори, паметни звучници и други кућни уређаји, а најпродаванији ИоТ уређаји су паметна електрична бројила и комерцијалне сигурносне камере.
ИоТ и паметне куће
Паметне куће су места чије функционисање је заснована ИоТ технологији, где има пуно ствари и предмета, апарата и уређаја који су повезани на интернет. То је једна од области у којој се велике технолошке компаније, као што су Amazon, Google и Apple, жестоко надмећу. Најочигледнији пример су паметни звучници као што су Amazon Echo, али такође постоје и паметни прекидачи и утичнице, сијалице, камере, термостати, паметни фрижидери…
Осим што се сви ови паметни уређаји показују као сјајна новина у опремању кућа и власницима знатно олакшавају живот, постоји и много озбиљнија страна њихове примене. Наиме, паметни уређаји могу помоћи старијим и болесним људима да буду независни од других и да олакшају породици или старатељима да комуницирају са њима и да их прате.
Најзад, ако добро разумемо како функционишу паметни уређаји у нашој паметној кући, и знамо све њихове могућности, као и начине њиховог правилног подешавања, можемо уштедети енергију – на пример, смањити трошкове електричне енергије или трошкове грејања.
ИоТ уређаји и 5Г мрежа
ИоТ уређаји могу да користе различите методе повезивања и дељења података. Ипак, већиња њих користи неки облик бежичног повезивања. На пример, куће и канцеларије углавном употребљавају стандардне Wi-Fi или Bluetooth Low Energy (или чак Етернет – у оквиру унутражње мреже, ако уређаји нису претерано мобилни). Остали уређаји ће, пак, користити LTE или чак сателитске везе за комуникацију.
Једна од области која ће се у наредним годинама развијати упоредо са ИоТ технологијом јесте 5Г мрежа, која омогућава да до чак милион уређаја који подржавају 5Г мрежу буде на једном квадратном километру. То значи да ће бити могуће да се користи велики број сензора на веома малом простору, што ће још више повећати употребу, али и ефикасност ИоТ технологије.
samoobrazovanje.rs