СПИС О ВОЈНО-ПОЛИТИЧКОЈ СИТУАЦИЈИ
Доносимо фрагмент из списа „Дијалог Османлије и Хришћанина“ који се бави тадашњом војно-политичком ситуацијом у Европи.
Питање османске стране: „Ако Аустрија не буде тражила мир, енглески краљ би могао да интервенише. Колико пута је био у стању да обе стране обавеже на мир“.
Одговор хришћанске стране: „То питање ће енглески краљ размотрити са ћесаром за кога зна да му је привржен и да је благонаклон“.
Питање османске стране: „Колико пута је бивало да се док се две војске налазе у борби, једна страна повуче у време преузимања напада и не иде напред у бој. Шта је томе разлог?“
Одговор хришћанске стране: Главнокомандујући настоји да зна који су услови ратовања и периоди борбе за војску тешки. Најпре, када уређени пук у свом његовом сјају ногом згази на тло, он пажљиво разгледа околину; ако види да му је ветар повољан, креће у борбу, ако ветар дува с непријатељске стране, иако је кренуо, повлачи се назад“.
Питање османске стране: „Ово питање је као и претходно, а постављам га како бих нешто сазнао. Пошто тражим начин да се осветим, вратимо се на тврдњу да победа зависи од реда у војсци, а за успостављање реда потребно је да прође време. Позната је предност примирја. Али, ако се треба борити, на који начин треба да се крене?“
Одговор хришћанске стране: „Постоји више начина предузимања похода на непријатеља. Први је суочити са непријатељем на било ком месту са опремљеном и савршено уређеном војском, а када она однесе победу, опколити му тврђаву. Други начин је да се, пошто се припреме и употпуне све потрепштине за поход, пошто се заврши обука и стекне вештина у поменутом поретку, изврши освета у одређено време и сат“.
Питање османске стране: „Ако непријатељ буде предао Београд и Темишвар, да ли је повољна жеља да се успостави мир; да ли ће тај мир бити трајан, шта примећујеш?“
Одговор хришћанске стране: „Одговор на ово питање је сложен. Најпре, не знам од које стране потиче иницијатива и жеља за миром. Ако она долази с аустријске стране док је њена победа очигледна, непотребна предаја тврђава и тражење мира представљају тајну. То није разлог као када је на то сасвим приморан. Тако, каква је потреба за миром када ју је могуће погазити и уништити? Ако не постоји разлог, и ако затражи мир тако што је победила и преда тврђаве, поставља се питање шта то значи“.
Из монографије „Историјски архив Београд 1945-2020“
