Латинска реч депримере значи снизити. Снижено расположење и снижени витални динамизми основна су обележја депресивне болести познате од давнина.
Пролазно нерасположење није депресија. Кад претрпимо неуспех или изгубимо драгу особу, природно је да смо тужни и забринути. Такви догађаји гасе нам радост живљења, но убрзо се већина људи враћа у своје уобичајено стање.
Ако се туга појави без разлога или је несразмерна узроку, ако не престаје или ако се поново враћа, ако нам је тешко да радимо, да се дружимо, да спавамо, ако се више не можемо радовати животу, онда то више није обична туга.
Број депресивних особа расте у свим индустријски развијеним земљама. Од депресије болује 4- 6% популације. Жене два пута чешће оболевају од мушкараца. Депресија се чешће јавља код кардиолошких болесника, дијабетичара, после можданог удара и код других хроничних телеснихболести.
Дијагнозу депресија (патолошка туга) постављамо ако две недеље или дуже постоје симптоми:потиштеност, рањивост, преосетљивост, безнађе, беспомоћност, осећај мање вредности, осећај кривице, усамљеност, неспособност радовања, губитак интересовања, безвољност, слаба концентрација и памћење, умор, исцрпљеност, смањен или повећан апетит, несаница или превелика потреба за сном, телесни болови који немају телесне узроке, самоубилачке идеје или идеје о самоповређивању.
Депресија је последица нарушене равнотеже хемијских супстанци у мозгу, при чему важну улогу играју наслеђе, стрес и начин живота. Настаје код појединаца код којих постоји урођена склоност, који су имали трауматична искуства током одрастања, а спољашњи фактори најчешће су окидач за развој болести. Најчешћи спољни фактори који узрокују депресију су интензивни стресови, а важни су и неправилна исхрана, мањак светлости, недостатак телесне активности, алкохол, неки лекови и наркотици.
Патња је велика, болест је озбиљна, ако се не лечи све више се погоршава. Депресија код болесника који имају хроничне телесне болести значајно отежава лечење основне болести. Због велике патње 15 % пацијената изврши самоубиство.
У лечењу депресије се користе лекови и психотерапија. Лекови не делују одмах, попут аспирина или средстава за смирење. Потребно је жељена дејства лека стрпљиво чекати 5-6 недеља. Након повлачења симптома, лекове треба узимати још 6-12 месеци. Антидепресиви не изазивају зависност. Антидепресиви не ометају оболелог у решавању проблема у животу, заправо оспособљавају га за њихово решавање.
Најбоље резултате у лечењу даје комбиновање антидепресива и психотерапије. Пацијент од терапеута може да научи неке практичне антидепресивне вештине: како да квалитетније комуницира, како да боље организује живот, како да избегава стресне ситуације, како да тражи оно што жели и да се супротстави ономе што не жели…
Депресија је болест која се може лечити. Благовремено препознавање болести и правилно лечење омогућавају потпун опоравак.
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
euromedic.rs
