Понекад читам такве ствари типа: мама ми брани да пређем у други град, да радим то што ја желим, да радим тамо где желим, венчам за кога хоћу итд….
Погодите како је могуће одраслом човеку нешто запретити? Како? Могуће је дати савет, препоруку, попричати отворено. Али запретити?
Ви онда или нисте довољно одрасли, или је то нека чудна игра садомазохизма – коју ви играте.
Проверите себе, да ли сте довољно одрасли:
- Ако живите код родитеља, онда да, они вам много тога могу забранити, зато што сте на њиховој територији. Докле год ви живите са њима, остајете деца. То бива удобно на први поглед, али у савременом свету је то најчешће праћено огромним проблемима.
- Ако вас они хране, плаћају за ваш живот, дају вам новац, онда да, они вам могу забрањивати, ви сте и даље у позицију зависног детета.
- Ако ви до сада објашњавате ко је прав, а ко крив, ко је коме више дужан – ви све до сада нисте одрасли.
- Ако сте превише зависни од њиховог мишљења, потребно вам је да се вама горде и да вас хвале. Значи да још нисте одрасли.
- Ако ви и даље покушавате да почнете живети свој живот, не тај што хоће ваша мама, али се страшно бојите да је тиме увредите, ви још нисте одрасли.
- Ако озбиљно зависите од родитеља – у плану помоћи, нпр. они сваки дан пазе на вашу децу, док ви радите – да, ви ћете их морати слушати, немате избора. Ви зависите од њих.
Док не одрастете, све остало је бесмислено. Односи ће вам доносити бол.
То вам је као ципеле које су за број мања, које су вам одавно мале и које је одавно требало променити. Оне су вас нажуљале до крви, стежу вас, али ви их због нечега и даље носите. Питање је – због чега?
Ви се и даље надате да ћете добити то шта вам нису дали у довољној мери? Немојте се надати. Нећете то добити.
Желите им нешто доказати, да би они схватили? Нећете успети.
Вама је просто удобно да не растете и настављате да живите тамо, где други доносе одлуке за вас? Онда се немојте жалити.
Да, одрастати бива болно, тешко и страшно. Али зато можете да почнете живети својим животом. Напокон.
valyaeva.ru
niti zivim kod roditelja ,niti me hrane,niti mi daju novac,niti marim za njihovo misljenje,ali me drze u zavisnosti od njih preko drugih ljudi tako da po njihovoj zapovesti niti imam posao, niti prihod ,niti imovinu,niti drustveni zivot imam dvoje dece i muza koji su na isti nacin maltretirani od mojih roditelja a s ciljem da brat bude obezbedjen i materijalno i finansijski i da dominira u drustvu,i svi to vide i podrzavaju a nacina nema da se to resi na ravne casti jer je moja porodica visak koji se koristi za podkusurivanje ,nama osnovno da ne pokrepamo a njima da se bahate,jer ipak je to sin od sina a moja pokolenja moraju da zive radi njega a ne radi sebe