Априла 10. пре 112 година на пут без повратка из Саутемптона у Енглеској ка Њујорку кренуо је тада највећи прекоокеански брод „Титаник”. Други из исте, „олимпик” класе, намењен превозу путника и поште, у власништву „Вајт стар лајна”, запловио је тог 10. априла 1912. године ка Сједињеним Америчким Државама уз велику помпу, носећи 2.224 путника и члана посаде.
Многи су похрлили да буду први авантуристи на супермодерном броду „Титаник”, чија је вишенедељна пловидба најављивана као највећи хит у поморском саобраћају. Богаташи су одвајали велике суме новца за карте како би уживали у луксузу брода дизајнираног тако да омогући максималну удобност. Имао је раскошне кабине, богато украшен ресторан и кафе-барове, фискултурну салу, базен, турско купатило…
Најтежа поморска катастрофа забележена је у првим сатима 15. априла 1912. године, неколико часова пошто брод ударио у ледени брег
Ни трага од луксуза, међутим, није било у потпалубљу, где је више стотина миграната са Острва, али и из Скандинавије и других делова Старог континента, боравило кренувши у потрагу за новим животом у САД.
Четврте ноћи пловидбе, у северном делу Атлантског океана, брод који је био под командом капетана Едварда Џона Смита ударио је у ледени брег. Иако се у првом тренутку многима чинило да хваљеном непотопивом „Титанику” не прети никаква опасност због овог судара, у сатима који су уследили показало се да штета начињена на трупу пловила значи само једно – катастрофу за највећи прекоокеански брод тог времена и све који су се нашли на њему.
У првим сатима 15. априла 1912. године агонија у којој су се нашли посада и путници достигла је врхунац. Многе детаљне анализе највеће поморске несреће показале су да је по тадашњим правилима „Титаник” имао чамце за спасавање за мање од половине људи који су се затекли на њему. Тачније, 20 чамаца за спасавање, у које је могло максимално да стане нешто мање од 1.200 људи. Међутим, многи од ових чамаца спуштени су са „Титаника” у океан попуњени тек нешто више од половине и врло брзо је постало јасно да за више од 1.500 људи који су тонули заједно с бродом нема спаса.
Први брод који је дошао на место несреће два сата након што је и последњи део „Титаника” нестао у таласима леденог Атлантика био је „Карпатија”, чији су морнари похрлили у помоћ бродоломницима.
Олупина „Титаника” пронађена је 1. септембра 1985. године на локацији у северном делу Атлантског океана, на око 700 километара удаљености од Сент Џонса у Њуфаундленду. Остаци легендарног брода и данас се налазе на овом месту, на дубини од око 3.800 метара. Прошле године у мају „Атлантик продакшен” и „Магелан ЛТД” објавили су прве дигиталне снимке олупине настале дубинским мапирањем океана.
„Титаник” је у јуну 2023. опет доспео у жижу јавности када је забележена још једна поморска несрећа: у туристичкој експедицији чији је циљ био обилазак олупине чувеног брода, у подморници „Титан”, у океану су заувек нестали четири путника и представник „Оушенгејта” који је организовао путовање.
magazin
