Петак 13. нисан, у Јудеја са почетка хришћанске ере -заправо у тренутку средишњег догађаја хришћанства, распећа Исуса Христа. Уколико је веровати хришћанским изворима и вероисповедањима, овај дан је дан који је обележен радошћу због величанствене љубави Божије који свог Сина дарује на жртву опроштења људских греха, али истовремено и највећом трагиком јер се тог дана човек одлучио да убије Бога.

Већ то само по себи је довољно да се овај дан, петак тринаести  прогласи баксузним. Томе је међутим допринео један други дођај, повезан са „чуварима Христовог гроба“, односно витешким темпларским редом и његовим крахом

Тај 13. октобар давне 1307. године био је петак. И, иако то вероватно не знају, милиони људи широм света и данас ће, макар симболично, обележити сећање на страшан злочин почињен тог датума.

Баксузни дан, фамозни петак 13. многима представља време када би најрадије остали у кревету или барем код куће. И, иако некима ово можда делује као глупост, најнесрећнији број многих цивилизација у комбинацији са петим даном у недељи, сваке године улива страх у кости милионима људи широм света.

Порекло веровања у несрећу повезану са овим даном до данас није прецизно разјашњено. Легенда вероватно потиче још из библијских времена јер је 13. гост на Последњој вечери – Јуда, издао Исуса који је касније, разапет баш у петак.

Чак иако занемаримо легенде, документована историја за данашњи дан везује један страшан догађај. Тог петка, 13. октобра 1307. године, француски краљ Филип IV и папа почели су коначни одрачун са темпларима!

Чувари Христовог гроба

Први војни ред – Ред сиромашних витезова Христа и Соломоновог храма, познатији као Витезови Темплари, основан је 1118. као последица Првог крсташког похода, да помогне новом Јерусалимском краљевству да се одржи од напада муслимана који су се налазили у околини, и да осигура безбедност великог броја ходочасника из Европе који су похрлили ка Јерусалиму након његовог освајања. Ред је основао Хуго де Пејенс.

Њихово име алудира на њихов историјски штаб у Омаровој џамији на Брду храма у Јерусалиму који су витезови преименовали у Темплум Домини. Сем у Палестини, ред се борио и у Шпанији и у поновном освајању Португалије.

По престанку Крсташких ратова, ред Темплара је прерастао у Европи у ред банкара који су били оличење зеленаштва. Благо донето са Истока чинило их је врло моћним – неретко су се код овог реда задуживали тада најзначајнији владари Европе – Јован без Земље, Хуан из Наваре, Шарл Анжујски, Роберт И од Артоа… Енглески краљ Едвард И отишао је толико далеко да је код Темплара заложио чак и крунски накит!

Ред је пружао и друге финансијске услуге, као што су трговина меницама, давање зајмова и издавање вредносних писама која су се могла уновчити било где у Европи. Наравно, све то уз камату која није била нимало мала – од 11 до 15 одсто.

Не треба помињати да је оволика моћ ускоро засметала великодостојницима Европе и то је био почетак краја Темплара.

Пад најмоћнијих

Тог петка, 13. октобра, 1307. године, у организованој акцији француског краља ФИлипа IV и папе, широм Европе, почело је масовно хапшење Темплара. Сви су мучени због наводне јереси Реда.

Под мукама, неки Темплари су признали припадност загонетној религији под именом Бафомет. Већина је спаљена на ломачи.

Многи краљеви и племство су подржавали Темпларе. Краљ Шкотске Роберт I је био екскомунициран из других разлога тако да се није морао повиновати вољи Папе. Из тог разлога многи Темплари су побегли у Шкотску, као и у Португалију, где су име реда променили у Христов ред.

Ипак, њихов крај започео је баш на данашњи дан. Званично последњег мајстора овог реда – Жака де Молеа, краљ Филип IV спалио је као јеретика 1314. године. На тај начин био је поштеђен враћања дугова онима од којих је највише зазирао, док је сву темпларску непокретну имовину поклонио реду Светог Јована.

Наводно је де Моле на ломачи проклео Филипа IV Лепог и папу да умру током следеће године. Без обзира да ли је де Моле заиста проклео краља и папу, народ је заиста поверовао у то, пошто је папа умро у агонији месец дана касније, док је Филип ИВ Лепи преминуо новембра исте године.

Извор: Историјски забавник

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име