ГОСПОДАР СВЕТЕ СРПСKЕ ЗЕМЉЕ
Благоверни мученик, Свети Стефан Дечански – краљ српски, познат и као свети Мрата – син је краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца, у младости је био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина, у старости удављен. Један је од најнесрећнијих владара лозе Немањића, али је у православном свету остао упамћен као велики праведник и страдалник.
Kако су средњовековни хагиографи (животописци светаца) записали, Стефан је као младић био ослепљен на двору свога оца Милутина, због “разних сплетки и људских планова”, а заправо је “ђаво изазивао немире међу најближима”.
При ослепљењу јавио му се Свети Никола, у храму на Овчем пољу, и обећао му да ће му вратити вид. Светац му је показао његове очи, рекавши:
„Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”.
Пет година провео је свети Стефан са породицом у Цариграду као заточеник, у манастиру посвећеном Сведржитељу (Пантократору). Својом мудрошћу, ученошћу, подвигом, кротошћу, благочешћем и трпељивошћу, Стефан је задивио не само монахе у манастиру, већ и читав Цариград.
Kада је прошло пет година, јавио му се поново свети Никола, рекавши:
„Дошао сам да испуним своје обећање”.
Светитељ је чудотворном благодаћу вратио вид ослепелом краљу Стефану. Диптих из Пећке патријаршије осликава тај сусрет.
После упокојења свог оца, Стефан је наследио престо српског краљевства. Бог га је обдарио великом мудрошћу, храброшћу и умећем да управља својим отачаством и одбрани га од непријатеља, никада не остављајући молитву нити пост, јер иако је био краљ, живео је у испосништву и подвижништву, остављајући иза себе један од најмоунументалнијих манастира као своју задужбину.
Одмах по повратку из Цариграда, Стефан је у знак благодарности Богу за исцељење, саградио манастир Високи Дечани. Била је то једна од најлепших грађевина немањићких владара и задужбинара, врхунац византијске уметности и средњовековне архитектуре на тлу српске државе. Уз њу је Свети краљ подигао и тада чувену болницу, па су Дечани вековима били и још увек су место где долазе многи болесници, не само хришћани, већ и муслимани, како би у молитвама пронашли исцељење.
Свој век проживео је као праведник и мученик, а тако га и скончао 1331. године, када је удављен у Звечанској тврђави. Ни тада није пострадао од туђе руке, већ од руке свог сина Душана, опет, како су записали животописци, због сплетки, јер је “ђаво мислио да победи Непобедивога, а Свети краљ је постао непобедив зато што је Христа Господа настанио у срцу своме”.
Са светим Савом и светим кнезом Лазаром, свети Стефан чини тројство најмудријих, најпожртвованијих и најблагороднијих личности и светитеља које је дао српски народ. Он је једини српски краљ који је остао на простору Kосова и Метохије и који никада није дозволио да га ико одатле помери. Док је кивота са његовим светим моштима у Високим Дечанима, свети краљ Стефан Дечански влада Kосметом и он је суверени господар тих простора.
Он је, између осталог, и онај краљ чијом је круном 1910. године крунисан владар Црне Горе Никола И Петровић, а која се данас чува у ризници Цетињског манастира.
Башта Балкана
