Са пупком
на последњем нивоу
централне метро станице
(дубоко, дубоко)
одакле се преплићу
вагонска црева
носећи људске садржаје:
чарапе, очи, очекивања,
(и гнев, и гнев),
та група сличних
цивилизацијских аршина
маршира иштећи
сексуалне слободе
(са псима, са псима).
Палацање жица и титрање зеница
затвара небо прељубницима и верницима
који у вагоне улазе кивни
на ситан новац, децу и сатнице,
док у неминовној редоследности
напуштају градски канал
(и анал, и анал).
