Не осврћи се никад и не мисли често
на неку давно пређену стазу,
јер све што је било више бити неће
и сви смо ми овде само у пролазу.
Не плачи за играчком која је сломљена,
јер сви смо играчке у нечијој руци.
Судбина је она која конце вуче
и када смо срећни и кад смо на муци.
Не, не мисли никад да је могло друкше,
не тугуј за цветом што у теби вене,
јер све твоје туге, кад пролети време,
биће једног дана само успомене.
Не чепркај много по прошлости својој
и не скупљај по њој мрве прошле среће,
јер и ми смо мрве под небеском капом
и све што је било више бити неће.
Не плачи за неким кога више нема,
него реци само: -Лепо нам је било!
Сачувај га негде у сећању своме
као птиче што се на дну гнезда свило.
Не жали за вином што је проливено
и не скупљај стакла поломљене чаше,
јер једино можеш да озледиш себе,
а вина још има, препуне су чаше.
Не осуђуј живот, не проклињи снове,
не тужи за срећом што је некад била!
Тек треба да сањаш, тек треба да летиш,
а теби још нису поломљена крила.
И не мисли никад да не може боље,
да не може лепше, да не може више,
јер ти си још увек на почетку књиге
коју овај живот отвара и пише.
Не гледај далеко и не тражи звезду
што се негде сјаји по небу високу,
јер звезде су лепе али су далеке,
а најлепша звезда сија у твом оку.
И све што је сада биће само прошлост,
нико од нас не зна шта га сутра чека,
а срећа је можда одмах ту, крај тебе,
ни заувек прошла, ни тако далека.
