Подручје Гламоча слободно се може назвати својеврсним архивом ћирилице и српског народа у БиХ – најстарији надгробни натпис је из 15. века, а скоро сви споменици из 19. и 20. века имају епитафе!
Гламочко поље веома је богато археолошким остацима из скоро свих епоха, а право благо представљају надгробни споменици са сачуваним натписима. Најстарији ћирилични натпис пронађен у Гламочу је из 15. века, па се ово подручје слободно може назвати својеврсним архивом ћирилице и српског народа у БиХ!
Путем натписа на старим стећцима и крстовима у Гламочу може се пратити историја и развој ћириличног писма у нашим крајевима, а једна недавно објављена студија и књига говори управо о томе. „Ћирилични споменици Гламочког поља“, аутора др Горана Комара и мр Синише Шолака, уз мноштво фотографија, на систематичан начин обрађује надгробне споменике и натписе на њима од 15. до 20. века.
Преглед натписа из 18. и почетка 19. века доноси сазнање о високом степену визуелне униформности натписа, као и о њиховом поједностављењу, које стреми реформи писма коју је систематизовао и објавио Вук Стефановић Караџић. Не мало изненађење ауторима је донело сазнање о бројности споменика са натписима. Наиме, у гламочким гробљима 19. и 20. века готово сви споменици поседују натписе!
Синиша Шолак књига „Ћирилични споменици Гламочког поља“
