Време када су Београд и Багдад били у истој држави

Пут су прешли за 2 месеца, са собом су носили само мошти царице Теофане и икону свете Петке.

Дуж цариградског друма српски народ је излазио да целива мошти и икону а лукави Сулејман се досетио да народу то целивање почне да наплаћује.

Сулејман Законодавац или како су га на западу звали Величанствени, 29. августа 1521. године је освојио Београд, пуне 132 године након Косовске битке.

Она се одиграла на данашњи дан 1389. године а српске државе наставиле су да постоје још читав век након битке, тачније до 1481. године.

Један од највећих српских јунака Вук Бранковић који је међу најзаслужнијима за победу на Косову пољу у којој се сачувало цело православље, једини је наставио своју борбу након Косовског боја којом је чувао територије својих области јер је кнегиња Милица признала врховну власт султана Бајазита.

Године 1392. и сам је постао вазал али је и даље наставио своју борбу, због чега је 1396. године одведен у турско заробљеништво где је у тешким мукама скончао годину дана касније.

Београд те 1521. године није био у српским рукама већ је био угарски погранички град који је слабо брањен од стране угарске војске.

Највише га је бранило управо српско становништво које је 45 дана посипало врелу воду са зидина и на освајаче бацало запаљене крпе.

Након пада града, угарском гарнизону је допуштено да се повуче без икаквих последица али на српско становништво које му је 45 дана пружало отпор, Сулејман није могао рачунати.

Он је знао да је Београд највећи град између Цариграда и Беча, те левак ка њиховом даљем продору ка Средњој Европи.

Сулејман је у Београду затекао потпуно очуван водовод кога су у још у II веку саградили Римљани.

Скоро исти водовод је постојао и у Цариграду али га Османлије нису знале одржавати и зато су повели београдске Србе да би им одржавали водовод и 9 извора из којих се Цариград снабдевао водом.

По доласку у Цариград 2.000 српских породица населио се уз саму Цариградску тврђаву где се улазило кроз Београдску капију коју је саградио деспот Ђурађ Бранковић а тај део се до данашњег дана зове „Београдска махала.“

Простор где су били највећи извори воде и данас носи назив „Београдска шума“ а периферија Цариграда где се населио трећи део Срба данас се зове „Београдско село.“

Срби су 1453. године и бранили и освајали Цариград.

Деспот Ђурађ Бранковић је учествовао у заузимању Цариграда на страни Османлија .

Његова ћерка Мара била је удата за Мурата II који су подигли Мехмеда освајача који ће и освојити Цариград.

Цариград је некадашња престоница Византијског царства и хришћанства и ту се налази Аја Софија која је пуних 10 векова била највећа хришћанска богомоља на свету.

Била је то православна саборна црква и вековно седиште Васељенских патријарха.

Овде су цели миленијум крунисани Византијски цареви.

У Аја Софији су се молили Срби који су живели у Цариграду све док га није освојио Мехмед освајач и тако Константинопољ претворио у престоницу Османског царства а Аја Софију у џамију коју данас красе 4 минарета.

Последњи Византијски цар Константин је на другој страни погинуо бранећи Цариград.

А његова мајка Јелена Драгаш је праунука Стефана Дечанског.

Данас у Турској живи 3 милиона људи који воде порекло са простора Србије и који причају српски језик.

Србе су тамо звали „зимије“ и они су имали право да задрже свој језик, имена и веру под условом да плаћају харач, не подижу устанке и буду лојални султану.

У деценијама које су уследиле и из Јагодине су одвођене велике групе Срба које су насељаване у Галипоље а данак у крви хиљаде српских дечака је одвео у Турску где су постали јањичари.

Најбољи српски дечаци обучавани су у Цариграду а неки од њих високо су се уздигли у османској царевини.

Од 1543. до 1612. године на турском двору било је чак 10 турских великих везира српског порекла.

Они су имали улогу султановог заменика у чијим рукама је била извршна власт.

Први везир био је Махмут паша Анђеловић а најпознатији мећу великим везирима српског порекла био је Мехмед паша Соколовић.

Он је један од најзначајнијих државника у целој османској историји, био је везир у 5 мандата и за време 3 султана те је лично поседовао султанов печат.

Био је ожењен Сулејмановом унуком Есмаханом.

Издејствовао је правну дозволу преко које је обновљена Пећка Патријаршија.

Овај човек је преко свог рођака Макарија Соколовића којег Турци нису успјели заробити данком у крви, јер се већ као млад упутио ка манастиру Хиландару, саградио манастир Пиву на извору реке Пиве.

Острог, Цетиње, Морача, Пива…ето колико је то важан манастир за СПЦ и налази се у срцу старе Херцеговине а Црној Гори је припао тек након Берлинског конгреса.

Пива има један он највећих крстова у СПЦ, мештани села Борковића дали су 90 волова да се направи овај крст.

Због изградње хидроцентрале на Пиви 1982. године, јединственим грађевинским подухватом манастир је измештен на 3 км удаљености од првобитног положаја на Сињац.

Са зидова храма за 13 година је скинуто и поново враћено 1280 квадратних метара живописа, те је ово трећи манастир у свету који је премештан са фрескама.

У овом манастиру се налази једина фреска на свету која приказује особу исламске вероисповести.

То је фреска Мехмеда паше Соколовића, некадашњег Бајице пореклом из Херцеговине, детета православног свештеника које се свом српском роду и коренима одужио тако што је подигао и ћуприју на Дрини у Вишеграду.

Осим 10 високих везира, још 23 везира на главном двору било је српског порекла.

Било је и 8 будим паша, десетине беглер бегова тј. управника пашалука и стотине високих функционера.

Било је ту и Срба спахија а Срби су дали османском царству и две принцезе, Оливеру Лазаревић ћерку кнеза Лазара и Мару Бранковић.

Које иако нису родиле султане, имале су велики значај за Србе у османском царству.

На турском двору су се говорила 4 језика а један од њих је био и српски, сам Сулејман је знао српски језик како би могао да се споразумева са свим Србима који су били у својој служби.

Када је Мехмед паша Соколовић 1551. године напао Темишвар, са друге стране био је исто Србин, Петар Петровић и њих двојица ратна писма размењују на српском језику.

Турци су од Срба преузели око 700 речи, неке од њих су краљ, краљица, коса, срп, плуг, шапка, чета, кашика, чинија…

После мезе долази чорба и сарма, а уз то се пије добра ракија, све су ово речи потекле из турске кухиње које се код нас користе свакодневно.

Док најпознатији турцизам који се задржао у Београду је реч „бре“ коју су Турци користили кад зову нижег по чину од себе.

На Видовдан 1867. године са Београдске тврђаве скинута је турска застава која се скоро 4 века вијорила над градом.

Кнезу Михаилу Обреновићу су Турци 3 месеца раније предалии кључеве града.

Три и по века под Турцима оставило је велики траг на менталитет народа ових крајева и до дан данас је остао тај поданички однос према власти, послушност и вечито трпљење…

ФБ – Деан Деки РС – Official