Североисточно од Петровца на Млави налази се манастир Витовница, посвећен Успењу Богородице. Још увек није утврђено на који начин, али у Витовници је пронађена двојезична плоча са натписом на српскословенском и јерменском језику. Овај натпис је из 1218. године. Састоји се од седам редова текста, од тога три на српском и четири на јерменском језику. Постоји неколико теорија о првобитном месту плоче. Поједини истраживачи сматрају да је плоча из самог манастира, а по некима да је пренета са неког другог оближњег црквишта.
Јерменски текст преведен на српски језик гласи: „У име Оца и Сина и Светог духа ја Ладон Бабугов син подигох цркву у име светог Јакоба патријарха и светог Петра апостола за спомен мој и родитеља мојих…свету цркву в лето године јерменске 667“. Иако у српском преводу стоји св. Јаков, апостол, не треба га тражити међу апостолима. Реч је највероватније о светитељу, низибијском епископу, који је живео у 4. веку, а истакао се у одбрани Низибиса од персијског цара. Велики број цркава у Јерменији је посвећен управо овом светитељу. Ладон је највероватније био јерменски или византијски чиновник. Нејасно остаје у каквој је вези св. Петар са св. Јаковом. Међутим В.Ј. Ђурић у књизи Византијске фреске у Југославији скреће пажњу на необичну сцену у митрополијској цркви Светог Николе у Мелнику (Бугарска) из 13. века, где имамо приказ сцене како св.Петар доводи Св.Јакова пред Христа, а Христос га хиротонише за епископа Јерусалима са низом архијереја који се приклањају ка средини. Овај живопис је страдао. Реч је дакле о св. Јакову, брату Господњем , који је био први епископ јерусалимске цркве.
Појава овог натписа није необична за овај период, с обзиром на српско-јерменске контакте. Наиме, Јермени су на Балкан пристигли још у 10. веку. У 13. веку формирају и прве значајније јерменске колоније. Још у време Св.Саве започињу интензивни духовно-културни и економски контакти. Св.Сава је путујући по источнохришћанским земљама (1191-1235), први пут посетио и Киликијску Јерменију. Пријатељство два народа учвршћено је у 14. веку када јерменски ратници, вазали у саставу турске војске, напуштају Косовску битку 1389. не желећи да се боре против Срба као хришћанског народа. По легенди у спомен на овај догађај, Јермени на планини Озрен 1392. године подижу манастир, у народу познат као „Јерменчић“.
