Немој се жалити на Господа. Зашто нас, велиш, бије? Зашто нас бије болешћу и ратом и огњем и инсектима! А зар људи не бију Њега хулним речима и грешним делима? Бијући нас Он објављује истину о нама, и јавља милост Своју према нама. Јер нас жели пробудити, обратити и спасти бијењем кад не успева миловањем. Зато је речено у Писму: сви су путеви Господњи милост и истина – сви, како путеви благости тако и путеви страхота. Било да даје било да узима Он увек показује милост и јавља истину. То не виде сви људи; то виде они који држе завјет његов и откривење његово (Пс. 25, 10). Дато им је да виде и знају усред мрака слепила и незнања; дато је њима да виде зато што они држе – завет и откривење, то јест откривену божанску истину и дисциплину духа.
Откривена истина открива циљ нашега бића, а дисциплина духа отвара пут ка томе циљу.
Ништа не можемо против истине, него за истину, учи нас апостол (2 Кор. 13, 8). То говори онај апостол, који се дуго противио истини и гонио истину.
Чим се пред очима замрачи истина, одмах се губи и пут. Чим неко остави истину, збацује и дисциплину. Беспућем и распућем крећу се данас многи људи, и читави народи, само зато што неће да познаду истину. А без истине се не зна циљ и не види пут, као ни без светлости.
Вратити се истини и дисциплини духа. То је насушна потреба нашег поколења, нашег времена. Без тога је пропаст неизбежна.
Истина налаже дисциплину. Зато многи људи не маре за истину. Више воле лаж, јер лаж разрешава од сваке дисциплине.
Истина се друкчије назива Православљем, а дисциплина духа Поштењем.
Размишљај хитно и дубоко о овим двема речима, и откриће ти се многе тајне нашег времена, нашег беспоретка, нашег страдања и савременог лутања.
Мир ти и светлост од Господа.
МИСИОНАРСКА ПИСМА; 252. Писмо
