Све док смо сами нечисти, а то смо најчешће сви, некад, на жалост, у току целог живота, неће нам се дати да чистог човека уопште приметимо.
Овакав човек нам се учини, не само обичним, сличним многим другим људима које сусрећемо, већ нам се учини и нижим и безначајнијим од других људи, некад нам изгледа смешан, чудан, можемо помислити да није душевно здрав.
Уверен сам да Бог сваком човеку, бар неколико пута у животу, а некима и много чешће, уприличи сусрет са једним од „тридесет шест праведника“.
Ако нисмо превише огрезли у злу, ако нисмо починили теже грехе због којих се нисмо покајали, сваком другом човеку, мање упрљаном грехом, задрхтаће срце у сусрету са праведником Божијим, сузе ће му саме, не знајући како, грунути на очи, цело биће човека обузеће нека, до тада непозната топлина и унутарње миље.
Ово су сигурни знаци да је човек срео Човека, Христа у другом човеку. Нека не испушта никако овакву Божију посету из срца, нека захваљује Богу и нека Га умоли за нове и увек нове сусрете са оваквим Божијим гостом.
Владета Јеротић „Учење Светог Исака Сирина и наше време“
