Људи разговарају међусобно на различите начине: најчешће су то површни разговори о свакодневици живота између људи брижних за себе и мало заинтересованих за друге. Много је лажи и лицемерја у односима међу људима, нажалост, и међу блиским и најближим. Већ одавно, људи све мање слушају друге људе, и када их чују. Развија се, све чешће међу људима, нека врста аутистичко-абнормалног понашања, не мора да буде и патолошког. Монолози преовлађују над дијалозима! А шта је дијалог?
Божанска је то порука човеку да пита (другога, да се чуди и диви, да постепено (кроз дијалог) развија све више своју умну и осећајну страну личног живота. Дијалог обогаћује човека, помаже му у индивидуацији и/или обожењу, чини га толерантним према мишљењима и другачијим животним ставовима свога добронамерног саговорника. Дијалог чини човека зрелијим, одговорнијим, радоснијим и ближим Богу! Бог не тражи од нас слепу веру у покорности из страха од Њега, већ Бог хоће садруга у човеку, сарадника (како Христос саопштава својим ученицима у Јовановом јеванђељу).
Однос љубави и поверења међу супружницима, вођење дијалога између њих, први је узор, прва трајна слика урезана у „упијајући ум“ и душу новорођенчета. Прва је то поука (и наука) како ће и оно само када одрасте поступати са другим људима, и сличним и другачијим од себе. Монолог и дијалог успоставиће трајне међусобне хармоничне односе како у интимном животу индивидуе на његовом доживотном путу према Личности тако и у комуникацији са другим људима, али и другим народима и другим религијама.
Враћам се још једном на проведено детињство у релативно хармоничној породици. У таквој породици, и отац и мајка (и сами давно поучени од својих родитеља и(или учитеља) слушају и чују своје дете, не само волећи га, већ и поштујући га. Дете је жељно да буде саслушано! Ако се родитељи односе према детету као према „неисписаној табли“, сматрајући да оно нема шта вредно да каже родитељима, јер је само на њима да га науче шта је вредно и корисно, у будућем животу детета од дијалога неће бити ни трага. Такав одрасли човек може да постане само бунтовник или покоран слуга оних који ће њиме владати. Тамо где је моћ – нема дијалога! Нема га ни у породичном васпитању, ни у каснијем обављању професионалног живота, неће га бити ни у будућој породици таквог детета, нема га, нарочито, ни у политици.
Владета Јеротић – Из психотерапије и психијатрије

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име