Господ је кроз апостолска уста говорио да нема ни Јеврејина, ни Грка, роба или слободног, већ да су сви једно у Господу (посланица Галатима). Тако би се данас могло рећи да је са вирусом короне. Нема разлике између богатог запада и сиромашног југа. Између народа. Између полова. Од овога обољева свако.
Тачно је да су људи окренути углавном себи и да се мало мисли на здравље другог. Оно што се мора, мора се због тога да би пре свега заштитили себе, али исто тако да не би сносили последице због кажњавања.
Сви знамо, ако не неког ко је заражен, онда неког ко познаје неког ко је заражен. И сви ми се сувише лагодно односимо према томе. Оно наше да затварамо очи када је тешко, не показује се увек као делотворно. Овде је пре свега потребан борилачки приступ. Удри и удаљи се. Носи маску и не прилази.
Ако сам верник, да ли ће маска бити симбол мог неверовања? Да ли ће велико ревновање за безбедношћу бити симбол мојег разумевања?
С мером и мудрошћу, и овом приликом. И они који се крсте и они који клањају.
Оно што ми радимо, јесте да слушамо ТВ и оно што ће рећи кризни штаб. Или у горем случају читамо објаве антиковидоваца лекара и стручњака по друштвеним мрежама. Ми смо сведоци тога да и данас неко верује у равну земљу или у Деда Мраза. Како неће у некога ко носи бели мантил?!
Зар нам треба кризни штаб или антиковидовци? Да ли смо сами изгубили главу па не умемо да мислимо? Ако је Кисићка рекла да маска смањује могућност заразе на 1 до 5 процената, зашто да опет глумимо већег вирусолога од ње или од Кона. Какве везе има то да ли ће дотична бити министарка или је Кон са АВ-ом на кафи сваки дан?
Жеља за паметовањем, и за решавањем светског проблема свела нас је на то да нам је двориште пуно отпада, а кућа накривљена. Једна сасвим сензационална вест о томе како је „Путин“ пустио вакцину против ковида, ставља се на насловне стране новина које су пре само десетак дана на тој истој страни стављали Тијану Ајфон. И то је извор из којег ми црпимо снагу и у који се уздамо? Добро је, мисли просечан грађанин. Ако се и заразим, Путин ће нас све излечити..
И зашто још један текст о корони? Зар нам није било доста карантина, неодласка на море или тога што нисмо могли на свадбу код кума.
Зато што док и последњи човек не стави неку крпу преко уста, или манекенкица неку стилизовану маску, морамо викати и са тераса и са кровова и са ливада. „Носите маске“. Не зато што штитимо баке и деке (АВ-ова омиљена реплика), већ зато што штитимо себе.
Бог нам је преко овог вируса послао упозорење. И без обзира да ли је вирус из лабораторије или из природе, он је по Божијем допуштењу ту.
Имамо могућност да се сви заједно уздржимо и да схватимо да вредности у које верујемо нису ништа према вредностима које су од Бога.
Да уздржавањем које је настало због вируса короне, учинимо нешто позитивно и за себе и за друге. Макар то уздржање било само кроз ношење маске.
Владан Ракановић
