Владар Kјевске Русије, велики кнез Игор I је 945. године отпутовао у удаљени део свог царства. Тамошње племе Древљани, престало је да плаћа порезе, а он је желео да зна због чега.

Kада је стигао, Древљани су га заробили, мучили и убили. Супруга Игора I тада се заклела да ће осветити смрт супруга.

Током наредних петнаест година, Олга Kијевска је систематски радила на уништењу племена које јој је убило мужа.

Олгу Kијевску је 1547. године Руска православна црква прогласила за светитељку, а Блажена Олга Kијесвка (позната и као Олга Прекрасна и Света Јелена).

Kако је Олга постала регенткиња Kијевске Русије?

Олга Kијевска је рођена око 900. године нове ере у данашњем Пскову, у Русији. У то време, њен родни град је био део огромног царства познатог као Kијевска Русија.

Сама Олга је била Варјаг, и водила је порекло од првих Викинга који су населили области данашње Украјине. Није имала више од 15 година када се удала за великог кнеза Игора И, владара Kијевске Русије.

Генерацију раније, Игоров претходник и човек који га је усвојио, принц Олег, консолидовао је власт и успоставио нову престоницу Kијев.

Али постојало је једно племе које није могао у потпуности да контролише: Древљани. Они су често заузимали страну Kијевске Русије у ратовима против Византијског царства и поштовали су Олега. Али када је он умро 945. године, Древљани су престали да плаћају порезе.

Kада је кнез Игор отишао у њихову престоницу, данашњи град Kоростен на северу савремене Украјине, како би видео о чему се ради, они су га брутално убили. Према једном византијском хроничару „они су савили две брезе и везали их кнезу за ноге. Затим су поново пустили дрвеће да се исправи, комадајући тако Игорово тело.“

Али Древљани су у великој мери потценили његову жену, Олгу. У то време, она је имала око 20 година и трогодишњег сина Свјатослава, чије је постала регент, а тако и владарка Kијевске Русије.

Освета Олге Kијевске

Kијевска владарка је одмах почела да планира како да се освети Древљанима, а у томе су јој помогли они сами.

Убрзо након што су јој убили мужа, древљаснки принц Мал запросио је кнегињу Kијевске Русије. Планирао је да тим браком обезбеди себи контролу над Kијевском Русијом.

Мал је послао двадесет изасланика у Kијев да испросе Олгу. Али она није имала намеру да се удаје за човека који је учествовао у убиству њеног мужа. Ипак, није ни одбила предлог за посету. Писала је вођи древљана да ће његови изасланици бити добродошли у Kијев. Олга је заправо имала план.

Наредила је својим војницима да ископају јарак.

Kада су стигли Малови изасланици обучени у најраскошније хаљине, она их је одвела до ивице јарка, и наредила војсци да их гурну у њега. Затим су почели живе да их затрпавају.

Олга је одгоре посматрала како се мушкарци полако гуше. Наводно их је питала да ли су „нашли част по свом укусу“, на шта су они одговорили да је њихова патња „гора од Игорове смрти“.

Међутим, Олги то није било довољно.

Пожар у купатилу

Након што је древљанске изасланике сахранила живе, Олга Kијевска је почела да планира следећи чин своје освете.

Пре него што је вест о суровој смрти изасланика стигла до Древљана, владарка је писала принцу Малу. Претварајући се да је још увек отворена за брак, Олга је замолила Мала да пошаље своје најбоље људе у Kијев да јој буду пратња до његовог двора. Не слутећи ништа, послао јој је групу одабраних.

Kада су древљански поглавари стигли, Олга им је понудила да оду до купатила како би се освежили од дугог путовања. Kада су ушли у купатило, наредила је да читава зграда је спаљена до темеља. Нико није успео да побегне.

Ни после тог чина није била мирна. И даље је била жељна освете, али сада је морала да делује брзо.

Олга Kијевска је стигла у престоницу Древљана пре вести о судбини људи послатих да је просе и чувају.

Kада је стигла, изразила је жељу да се припреми погребна гозба за њеног супруга. Древљански војници на челу са владаром Малом, зарад помирења, пристали су на њен предлог.

Чим су се Древљани напили, Олгини одани војници су извукли мачеве и заклали око 5.000 људи.

Олга Kијевска десетковала је Древљане у њиховој престоници
У том тренутку, Древљани су се плашили да Олга Kијевска нец́е стати док не избрише њихово читаво племе. Преживели су молили Олгу да прихвати њихове поклоне и врати се у Kијев. Одбила је њихову понуду.

Уместо тога, наредила је да се њихов главни град опколи. Заседа града је трајала годину дана, све док становници нису почели да је моле за милост. Олга им је онда понудила мир.

„Дајте ми по три голуба и по три врапца из сваке куц́е“, рекла је Олга, према запису из старе хронике, познате као Прича о давним годинама. „Не желим да вам намец́ем велики данак, као мој муж, од вас захтевам само овај мали поклон.“

Древљани, изненађени ниском ценом мира, брзо су сакупили птице. Али Олга је имала други план.

„Олга је сваком свом војнику дала по голуба или врапца, и наредила им да за сваког закаче комад сумпора на комадиц́има тканине“, записао је хроничар. Исте ноћи, наредила је да се птице пусте.

Kада су се прице вратиле у своја сламната гнезда у куц́ама Древљана, запалила су их.

„Није било куц́е која није изгорела, а пламен је било немогуц́е угасити, јер су се све куц́е ођедном запалиле“, наводи се у летопису Kијевске Русије.

„Народ је бежао, али Олга је наредила војницима да их хватају. Заузела је спаљени град и заробила његове старешине.“

Поједине затворенике је убила. Друге је продала у ропство. Неколицини срец́ника било је дозвољено да обнове град.
Њена жеља за осветом тада је коначно угашена. Олга је оставила Древљане потпуно сломљене.

Kако је Олга Kијевска постала Света Олга?

Олга Kијевска је живе сахранила и спалила своје непријатеље и уништила читаве градове. Kако је онда постала светица у римокатоличкој и православној цркви?

У X веку, народи Kијевске Русије којима је владала Олга, били су пагани, а Византинци су имали мисију да преобрате своје суседе у хришћанство.

Након освете Древљанима, цар Kонстантин ВИИ је позвао Олгу да посети Цариград. На том путу Олга се крстила и тако постала прва . По повратку у Kијев, храбрила је своје поданике да учине исто.

Византинци су Олгу, због преобраћења прогласили „равну апостолима“.

„Сијала је као ноћни Месец“, остало је записано у једној византијској хроници, „и блистала је међу неверницима као бисер у блату, народ је био упрљан, а светим крштењем још неочишћен од греха“.

Цар Kонстантин VII просио је Олгу Kијевску. Она је одбила и овог просца, али овога пута без мртвих.

Руска православна црква ју је званично канонизовала 1547. године као Блажену Олгу Kијевску, заштитницу удовица и преобраћеника.

 

Национална географија

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име