Византијско плаво, представља једну од најзначајнијих боја у историји уметности, посебно у уметности Византије. У овом контексту, боја је била повезана са симболиком небеског, духовног, као и краљевског. Развило у Византији у 5. веку као резултат сложеног процеса синтезе различитих култура и религија.
Ова боја је добијена од екстракта пигмената из полудрагог камена лапис лазули, која је у Византији у то време била веома скупа. Плава боја је у почетку била везана за римске војске које су користиле униформе плаве боје. У каснијем периоду, ова боја се појављује као симбол државне власти, те је коришћена за одећу царева, високих чиновника, као и за декорацију јавних зграда и цркви.
У уметности Византије, византијско плаво је било доминантно присутно у фрескама, иконама и мозаицима. У овим делима, византијско плаво је коришћено како би се нагласила божанска природа Исуса Христа, Дјеве Марије и других светаца. У фрескама и мозаицима, ова боја се често користила за приказивање неба и атмосферских појава.
Византијско плаво није само боја, већ је постала и симбол византијске културе, као и њихових вредности и духовности. У многим делима Византије, боја плаве се често појављивала као подлога на којој се приказују разни ликови и симболи. Ова боја је такође постала симбол високог положаја и моћи, што је видљиво у одећи царева, високих чиновника и свештенства.
Иако се византијско плаво у почетку добијало од лапис лазули камена, касније су почели да се користе други пигментни за добијање ове боје. Уметници су користили смолу, јаје и уље, која су се мешала са другим материјалима како би се добила жељена нијанса плаве боје. Међутим, и поред тога, византијско плаво и даље представља једну од најскупљих и најцењенијих боја у историји уметности.
У модерној уметности, византијско плаво се и даље користи, посебно у иконописју и црквеној уметности. Данас, византијско плаво је такође постало популарно у моди, где се користи за креирање одеће.
