Шест и по деценија књижевног стваралаштва, песник и писац Љубивоје Ршумовић прославио је са децом, породицом и пријатељима у Сопоту у школи која носи његово име.
Ршумово размаштавање почело је у родном Љубишу и то читањем у родитељском дому. Имао је срећу да има добру учитељицу и да рано сретне Душка Радовића. Каже да је Душкову реченицу „Не знаш ти за кога пишеш“ целог живота носио у глави.
„Ту реченицу Душка Радовића целог живота сам носио у глави и одгонетао шта она значи. На крају сам схватио да ја пишем за себе. Та личност у нама спремна на игру, а игра је у основи свеколиког стваралаштва заправо је лековита. Она ми је и помогла у крајњој линији да и дан данас кад желим да се играм узмем оловку и хартију и пишем песме“, каже Љубивоје Ршумовић.
А написао је на хиљаде и хиљаде песама, објавио више књига него што има година. Деценијама се духовито игра речима и њиховим смислом.
И на радију, и у телевизији и позоришту. За децу у људима и људе у деци. Стихове за млађе не оставља без поруке, а песме за старије морају да имају бар мало ватре.
„То је онај који направио велики ршум у нашој дечјој књижевности“, истиче песник и академик Матија Бећковић.
„Непрекидно спаја неспојиво, спаја и улични говор и живот града и усмену традицију, преноси бића усмене традиције, актуелизује их у савременом свету и коначно показује детету да живот није лак, али да се у животу треба борити и треба веровати у себе“, наводи проф. др Зорана Опачић са Учитељског факултета у Београду.
Боље је бити први него бољи, воли да каже Ршум који свакодневно и сваконоћно бележи „искре духа“.
Ипак његов мото био је и остао: „Дете треба да посматраш ал му немој на пут стати, што га пре човеком сматраш пре ће човек и постати.“
RTS
