Весна Јанежић: КИША

Та плаха киша у сећање ме враћа,
та блага киша дубоко одзвања у мени,
та луда, плаха киша сребрно плаче
и веје, веје у ноћ сребрне сени
младости давне једне,
младости плахе сребрне ноћи
и сребрни део мене.