Дођоше ти дани одвећ распродани…

Дође та олуја коју слутих, туго…

Док говори труле у мук умотани

Испразне се мисли слушају предуго.

 

Можда ће кораци што се споро вуку

И о кућни праг се спотачињу тромо

Спознат’ праву зору по боји и звуку,

Разликоват’ ходање сапето и тромо.

 

Једнога дана у блискоме сутра

Кад попусте вреће лажима пуњене

Просуће се кривња на крвава јутра.

Кад истина куне, стижу клетве њене.

 

Много си слабашна сорто изморена.

Све су ти се нити у чвор помрсиле…

Изнутра ти душа сумњом сатрвена,

А с поља те стилсле помрчине силе.

 

Кад олуја прође, кад се сунце роди,

Када се отворе утврде и јаме,

Ти ћеш знати роде да пут ка слободи

Прво мора проћи кроз ходнике таме.

 

 

 

literaryworkshopkordun.com

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име