Друже Стари,
Опрости што ономад нијесам дошао у Кућу цвијећа да ти се поклоним. Од како је Београд на води, возови возе само до Топчидера, па сам се уплашио да су укинули Београд. Куд бих онда? Зато сам остао кући, па одлучих да ти се јавим писмом. Да те обавијестим како је овдје, да не бринеш.
Овдје је одлично, али о томе не смије да се прича. Једино теби смијем, јер више од половине народа и онако не зна за тебе. Друго је вријеме, други обичаји и други хероји. Сад су нам хероји они на хероину.
Све се промијенило, не би вјеровао колико је све узнапредовало. Ђе год се окренем, свуда око мене, али баш свуда – голи напредак. Не знам одакле да почнем.
Ево, на примјер, реформа аграра. Ту смо баш далеко одмакли. Поврће садимо на балконима, на ораницама узгајамо солитере, а у торовима блеје реферати. Не заостајемо ни по питању екологије. Затворили смо фабрике па је ваздух чист. Једино је још атмосфера затрована, али кога брига. Овдје дишу ваздух, не дишу атмосферу.
Узнапредовали смо и у туризму. Не прође ни мјесец а да неко од министара не отвори нови хотел. Послије – затворе министра.
Градимо Ауто пут. Противници напретка кажу да је скуп. Не разумију да уградња кошта.
Док у Свијету конструишу возове без машиновођа ми смо пошли корак даље. Пројектујемо машиновође без возова.
Спровели смо реформу образовања и дјеца више не уче како да пишу. Уче само да преписују. Националну историју учимо из хрватске повијести, а уџбеници су прилагођени потребама нове развојне филозофије: да дјецу онеспособимо на вријеме. Узнапредовало је и високо образовање. Све је више младих са универзитском дипломом која се много цијени у ресторанима широм Европе и Америке. Кажу да нико боље не пере тањире од наших правника, инжењера или доктора.
Слобода вјероисповијести никада није била већа. Сад се најревносније крсте они који су се до јуче највише петокрачили. Црква, свако мало, води државну политику, па нам тамјан мирише на барут а ми, мимо њега, другога мириса немамо.
Од како имамо нову власт овдје нема ни пљачке ни проневјере. Само Транзиција. Зато и планирају да у сваком граду направе по један затвор. Да главари не иду далеко од куће. Као што знаш: Мамулу смо продали, Грможур је мали, а редови све дужи. Због тога смо читаву Државу претворили у Грможур и од ње направли најљепши Грможур на Свијету.
Спремамо се и за Европу. Чекамо да уђу Руси па да умарширамо за њима.
Никад ми није било јасно што смо ми толико запели за ту Европу. Овдје је лијепо и без Европе. Захваљујући нашој Влади народ добро живи. Не може боље. Успостављена је нека врста равнотеже, па смо, ако ја добро видим, већ стигли на пола пута између социјализма и комунизма, а тога у Европи нема. Наша елита, баш као у комунизму, има све – према потребама. Узимају колико им треба. Ми остали – све немамо, као у социјализму – према заслугама. Добили смо све што заслужујемо. И ја сам добио према заслузи и успоставио равнотежу. Изједначили су ми се пензија и притисак.
Узнапредовала нам је и демократија. Сад нам је утјерују у кости. И демократију и патриотизам.
Патриотизам ти је код нас најуносније занимање – још од Газиместана и Дебелога бријега. Умјесто багера, намјештаја, конфекције и других непотребних трица и кучина, производимо патриоте и издајнике. И то нам најбоље иде. Тренутно имамо више од пола милиона патриота и издајника. Они остали још нијесу у Бирачком списку.
О грађанским правима и слободама да ти не причам. Од како смо добили право да бирамо ми смо изабрали – да гласамо. Слобода говора нам је загарантована па многи сад траже и слободу послије говора. Знаш какав је наш народ: има слободу а хоће и да буде слободан.
Срећа па наш народ има девет живота, по један за сваки круг демократије.
Друже Стари,
Немој да бринеш. Ми смо добро. Овдје је одлично. Јавићу ти ако се поправи.
Смрт фашизму, слобода народу.
Твој Безметковић.
(Ова прича је на XXXIII данима хумора и сатире „Вуко Безаревић“ 2019 године у Пљевљима, добила награду „Вуко Безаревић“ за необјављену сатиричну причу.)
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
nekazano.me
