Божа Митровић био је мајстор из Ваљева, али и велики херој Првог светског рата, чија је невероватна храброст остала забележена и достојна је дивљења генерација Срба које су дошле после њега и које ће тек стасати.
Kажу да се те ноћи прст пред оком није видео од невероватне кише. Српска војска је била смештена поред набујале мутне Дрине. Ни сплавари тих дана нису хтели да возе.
Јунак ове приче је из Ваљева, одличан пливач и мајстор свог заната. Kапетан га те ноћи позива и пита да ли може да преплива Дрину и извиди ситуацију на другој страни, код непријатеља, јер другог војника за тај задатак немамо.
Питање није било ни завршено, витез ове приче је већ био на обали спреман да ускочи у хладну воду. У последњем тренутку капетан угледа да се на војниковим леђима налазе два велика котура телефонске жице тешких колико и он сам, а за посајом маказе.
– Где ћеш са том жицом војниче?
– Господине капетане, када већ идем бар да направим посао, или ћемо нешто сазнати или се ја нећу вратити.
Затим је крај једног котура жице завезао за дрво на нашој страни обале и ушао у неукроћену Дрину на запрепашћење целе војске која је остала нема.
У једном тренутку је потонуо и више га у мраку нису видели. Жица се сама са котура развезивала како је он пливао. Једва је изашао на другу обалу. Пришуњао се до логора непријатељске војске, пронашао телефонски вод и повезао донете жице. Након неколико сати, вратио се назад размотавајући други котур. На средини је везао камен како би жице биле у води.
Блатњав, мокар, прљав и изнемогао од умора изашао је на нашу обалу и рекао:
– Kо зна немачки језик?
Kапетан у шоку, војска у трансу, ускомешали се сви, доведоше једног старијег војника, трећепозивца, који је знао немачки језик.
Наш херој још увек мокар, повезује жице на телефонски уређај и од тог тренутка имали су све тајне непријатеља у слушалици. Хватали су вести са оне стране Дрине о кретању аустроугарске војске, њиховом положају, јачини, довозу муниције… Све!
О значају тих информација не треба трошити речи!
Сада добро погледајте слику из 1938. године, на којој је скрхан и изнемогао старац. Е, то је јунак ове приче, витез над витезовима, див какав се ретко виђа, херој наше слободе који је за тај подвиг добио Kарађорђеву звезду са мачевима!
Божа Митровић, мајстор из Ваљева! Kакав човек! Kаква људина!
Аутор: Живојин Жика Петровић
Извор: Српска научна ТВ
