Ходаш читаву вечност
По своме личном бескрају
Од главе до пете и натраг

Обасјаваш сам себе
У глави ти је зенит
У пети смирај сјаја

Пред смирај пушташ своје сенке
Да се издуже да се удаље
Да стварају чуда и покор
И себи да се клањају

У зениту сводиш сенке
На њихову праву меру
Учиш их теби да се поклоне
И у поклону нестану

Ходаш овуда и дан данас
Али се од сенки не видиш

Васко Попа

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име