Народна баштина, традиција, предања, скуп су наслеђених добара наслоњених на континуитет и идентитет културе једног народа. Због значаја теме, а поводoм издавања монографије „Српске епско-лирске песме на асталски глас“ (Савез културно-уметничких друштава Србије, СKУД Железничар, Ансабл „Вила“, Нови Сад, 2023), аутора Валентине Летић, у Матици српској, у петак 08. новембра, уз присуству бројних званица, представљено је ово јединствено издање.
Валентина Летић још на првој години студија на Одсеку музичке уметности, Подгрупи за етномузикологију Акаденије уметности у Новом Саду, прво код проф Драгослава Девића, а потом и проф Ницеа Фрацилеа, у чијој класи је и дипломирала 2007. године, започиње теренско истраживање у области инструменталне традиције (свирала, гусле), и вокалног наслеђа, где се сусреће са асталаском музичком традицијом на тлу Војводине.
„У мноштву традиционалних вокалних облика код Срба у Војводини значајно место припада епско-лирским песмама на устаљен музички образац – на асталски глас, а ова студија је још један допринос бележењу и проучавању ове врсте песама, додатном осветљавању њихове улоге у народном стваралаштву – написала је ауторка у својој књизи.
– Прве године студија сам снимила једну асталску песму и тако је почело истраживање и потрага за песмама које се певају за асталом (столом) у свечаним приликама попут славских, поводом крштења, породничних окупљања.
Песме су епско-лирског садржаја, баладе, митолошке, религиозне, породичне, љубавне, каратеритстичне и по томе што су испеване у епском десетерцу, што је још један вид очувања нашег изузетно важног блага у нашој богатој историји – објаснила је Валентина Летић.
У монографији је представљено 104 примера са терена или преузетих из радова других сакупљача који су се бавили сакупљањем епско-лирских песама. Идеја је била да се сакупи што већи број јер се схватило да је то нешто што је вредно и очувано још само у свести старијих људи, а и то није било лако. Захваљујући старијим који су познавали неке друге старије клупко је кренуло да се одмотава.
– Сам терен сам снимала у више наврата да би потом приступила интензивном, вишемесечном сређивању грађе, транскрипцији, класификовању песама, анализи примера, а онда и литерарном делу писања самог рада, да би све то упаковано било јасно, прегледно и на корист – обавеатила је наша саговница.
Валентина Летић је професор у средњој Музичкој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду на предметима -етномузикологија, а тренутно предаје и контрапункт, вокалне и музичке облике, и сви ти предмети имају додирних тачака са етномузикологијом чији спој доприноси проширивању истраживања из области народне музике., Додатни мотив за њен рад представља интересовање младих, њених ученика за народно стваралаштво.
У овој монографији је по први пут у српској етномузикологији асталском гласу, као мелодијском моделу у ширем и ужем смислу, посвећена дужна пажња чиме је „дат допринос познавању напева епско-лирским песама Срба из Војводине и шире, једног од најзначајнијих идентитетских маркера српске традицијске певачке културе“.
Циљ објављивања књиге „Српске епско-лирске песме на асталски глас“ је да се непубликовани материјал српског вокалног наслеђа учини доступним уметничким круговима и широј јавности, те култура Срба са територије Војводине сагледа и са апсекта традиције, као нематеријлног добра непролазне вредности, инспиративне за стваралаштво данашњим и будућим поколењима. Овим издањем истраживање неће стати Већ постоји пар траскрибованих нових примера који нису уврштени у ово издање, јер за то није било времена, а свакако би аутор књиге наставио да се бави овим радом и новим идејама унутар њега.
Kњига уз ЦД са свим наведеним примерима, тренутно се може набавити преко Савеза културно-уметничких друштава Србије у новом Саду (КОНТАКТ).
Валентина је велику захвалост упутила Милораду Лонићу, уметничком директору Ансамбла „Вила“, кореографу и председнику СKУД-а Србије који је препознао лепоту и значај ове теме, др Јелени Јовановић, етномузикологу, научном саветнику у Музиколошом институту САНУ, која се одазвала позиву да буде рецензент ове књиге, Анастасији Живковић, аутору емисије „Од злата јабука“ која је снимила прилог поводом ове књиге и свима осталима којима је ова тема занимљива.
Извор: topsrbija.com
