Када их је пре девет деценија пронашла експедиција археолога с Харварда, била је то светска сензација
„Сензационално откриће” – брујале су новине, када је југоисточно од Панчева, с локалитета „Старчево град” процурела вест, благодарећи новинару листа „Време”, да су у атару села ископана два бунара из периода неолита.
„Ископавања су при крају. Још за који дан, док се заврши премеравање земуница, огњишта и бунара, америчка археолошка експедиција с професором Универзитета Харвард др Владимиром Фјуксом напустиће Старчево. Експедиција је нашла ствари, које ће свакако побудити највећу сензацију у научном свету”, известио је своје читатељство новинар Никола Н. Обреновски.
А, ствар је текла овако. На сондираном терену археолози су приметили две, по формату, необичне затрпане јаме, по чијем облику нису могли да одреде чему су служиле. Нити су одговарале земуницама за становање, нити јамама за бацање отпадака, на какве су већ наилазили. Заинтригирани, копали су дубље, да би се после неколико метара, сасвим неочекивано, појавила вода. Изненађење је било и веће, када је утврђено да су обе јаме заправо бунари. У први мах веровало се да датирају из новијег доба, но када је материјал детаљно прегледан, археолози су категорички утврдили да оба бунара потичу из неолитског доба.
„Откриће је изазвало праву сензацију међу члановима експедиције и то отуда што до данас нигде на свету нису пронађени бунари толико старог датума. Изгледа просто невероватно да је култура човека од пре неколико хиљада година била на таквом ступњу да би копао бунаре. Али, ко зна…”, писао је новинар, истовремено изражавајући забринутост за судбину локалитета. Он распреда да, познавајући менталитет нашег човека, готово са сигурношћу се може рећи да ће ови бунари закратко бити уништени или у најмању руку толико оштећени, јер већ сада, док су археолози још ту, у непосредној близини раде циглари. „Ови ће, уверени смо, каже, када археолози буду отишли, полетети на бунаре ради снабдевања водом, а то свакако неће користити науци.”
За ископавања код Старчева заинтересовао се, поред научника, циглара, и остали свет. Тако су локалитет походили и чланови Ротари клуба и група од педесет излетника из Београда и Панчева на челу с професором Универзитета и управником Народног музеја др Владом Петковићем, да би се на лицу места уверили о важности и упознали са свим детаљима ископавања. Дочекали су их чланови експедиције, Фјукс и председник старчевачке општине Жива Лежајић. Тако се сазнало да су на локалитету „Старчево град” пронађени и разрушени депозити бронзаног и гвозденог доба, и то највише гробова с костурима и пепелом. Фјукс је записао да су ту морали копати и до два и по метра да би стигли на хоризонт неолита, али и пазити да се у раду не погреши, тим пре што је у експедицији било и студената америчких универзитета, који су у Старчево дошли како би се научили пажљивом и тачном раду на терену.
„Ископавање стаје више од 150.000 динара, али резултати који су овом приликом постигнути достојни су и вредни овог трошка”, закључио је Обреновски.
Орден југословенске круне за др Фјукса
Експедицију с Харварда предводио је Американац чешког порекла др Владимир Јарослав Фјукс. Потекао из старе бохемске породице, након учешћа у Првом светском рату, Фјукс је дипломирао економију на Универзитету у Пенсилванији и докторирао филозофију, након чега учествује у различитим археолошким експедицијама у Европи.
Указана му је част чланством у Праисторијском друштву Чехословачке и Југословенском историјском друштву. Био је почасни члан и кустос у музејима родне Чехословачке, у Мађарској, али и у народним музејима у Београду, Нишу и Битољу. Орден југословенске круне добио је 1935. године што је признање које ниједан археолог до тада није понео. Ту је и Орден белог лава, највише чешко одликовање.
Заштићени локалитет
Локалитет „Старчево град” налази се на левој обали Дунава, северозападно од истоименог села, 8 километара југоисточно од Панчева. Због изузетног значаја овде откривених налаза, култура старијег неолита на простору централног Балкана добила је име старчевачка култура. У најмлађој фази паралелна је с винчанском.
Откривене јаме – земунице су елипсоидног и кружног облика, пречника од 2 до 6 метара, а међу њима је откопано неколико гробова с покојницима у згрченом положају. Поред каменог и коштаног оруђа и оружја, главна одлика ове културе је керамика сликана белом, црном и црвеном бојом. Након ископавања 1928. године, урађена су сондажна истраживања 1931. и 1932. у сарадњи београдског Народног музеја и Универзитета Харвард. Локалитет је заштићен током 2003. и 2004. године. Сва истраживања показала су да су на овом подручју пре 8.000 година живели први ратари и сточари.
Политика
