ВОЛТ: (гурну руку кроз решетке) Где је мој виски?!
КЉУЧАР: А да не проспеш случајно, колико ти се тресу руке?
ВОЛТ: Ништа ти не брини. Ако за живота нисам кап пролио, нећу ни сад… (видно мамуран, запуштен… огорчен) Дај бар чашу воде, жедан сам ко дехидрирани којот.
КЉУЧАР: Ма може, за тебе све. Оним дрипцима не бих ни воду у праху дао. А теби ћу и кафу да наспем. (сипа из бокала кафу у две шољице) Тридесет година ти ја шпартам овуда, од ћелије до ћелије, одавно ме нико није тако забавио као ти синоћ.
ВОЛТ: (конфузно прихвата шољу кафе) Хвала.
КЉУЧАР: Нагледао сам се свакаквих њушки, али ти си до сад најсимпатичнија лујка.
ВОЛТ: Ви мени и даље не верујете?
КЉУЧАР: (заваливши се у столицу, подигао је ноге на сто поред свежња кључева и почео да срче наглас кафу) Ма… верујем ти, Дизни.
ВОЛТ: (мало отпије, мало уздахне, разочаран) Ех…
КЉУЧАР: Него хајде, онако, да убијемо досаду док ми не дође смена, а што ниси пробао да се убациш у хладњачу?
ВОЛТ: Ја да возим хладњачу?
КЉУЧАР: Ма не, него да уђеш у хладњачу, фрижидер, или већ шта је.
ВОЛТ: Пре свега то није хладњача, поготово не фрижидер, већ замрзивач, специјално прављен за мене, од стране најеминентнијих научника, пре свих и сваког времена… (индиспониран одлаже испражњену шољу на конзолицу за обед у вратима ћелије) …и, где ћу, куд ћу… у овакав свет ми се не иде, а замрзивач нема батерије, нити ми ко верује… научници би то очас оправили…
КЉУЧАР: Ево ја ти верујем. (једва се суздржавајући да не прсне у смех) Све ми је јасно. Оно, не могу ни да замислим како је после више од пола века да неко буде замрзнут, и да се пробуди у овом паклу, и то у свом рођеном Дизниленду. Насанкали те брате ти твоји вајни научници, узели грдне паре, поцркали на време, а ти се хватај за главу, нит кога да тужиш нит кога да придавиш…
ВОЛТ: (свестан да се чувар затвора шегачи са њим, али не мари, као неко ко има много већих брига) Еј, да мене стрпају у ову бувару, еј, мене који сам…
КЉУЧАР: Искрено брате Дизни, немаш се на кога срдити. Ишао си свуд наоколо ко с ума сишао, тетурао се, дрмусао пролазнике, преплашио сву децу, баљезгао са Пајом и Шиљом нешто…
ВОЛТ: Нисам баљезгао. И нисам покушавао да успоставим конверзацију само са Пајом и Шиљом већ и са свим осталим маскотама, било да су моји јунаци или туђи, томе се никад није придавало превише значаја.
КЉУЧАР: Јесте… Али, кад су ти пришли припадници обезбеђења, ниси имао карту. Затим, кад је дошла полиција, ниси имао ни личну документацију. Једини утисак који си могао оставити је као скитница, протува, да не кажем клошар.
ВОЛТ: Мислите лудак? Шенуо па умислио да је Волт Дизни? А шта је са замрзивачем испод ролеркостера из ког сам изашао? Што нису хтели да оду до тог места и провере моје тврдње него ме спаковали ко криминалца? Провалник, пазите, и то на свом поседу…
КЉУЧАР: Дедер смирите се. Наћи ће се већ неко решење. Сигуран сам да ће вас колико данас пустити на слободу, јер су сви затвори одавно пренатрпани, и такви случајеви никог не…
ВОЛТ: (одавно га не слушајући, одмахује главом у знак неверице, зароњеном у руке на коленима) Прво су Пепе ле Твора уклонили прогласивши га за насилника и силоватеља. Чујем да су се затим окомили на Успавану Лепотицу, па на Снежану, и све тако до уцењивачког случаја Микија и Мини, од којих хоће да створе један лик, и мушко и женско у једноме…
КЉУЧАР: Тако ти је то данас. Политички, сексуално, свашта-нешто коректно.
ВОЛТ: (скоро вапијући) Али то је дискриминација чиста, а не то што они покушавају да натуре свету. Наводно, сви ти ликови из мог времена стварају депресију код клинаца, уткивају им лажне узоре, и тако праве изгубљене случајеве који сутра неће моћи да се снађу у животу. Па како, другачије, молићу? Зар деца и не треба да расту уз бајке и безазлене ликове, и да тако развијају машту, и на крају крајева да присвајају здрав смех и шале, а не ове данашње цртаће, који управо пропагирају насиље и вулгарност, како би се од малена кодирали за што лакшу манипулацију кад уђу у свет одраслих, без емоција, и смисла за романтику и креацију…
КЉУЧАР: Да ли то неко паркира испред или ми се чини? (одлази да види)
ВОЛТ: (наставља да ређа као у бунилу) Петар Пан усред ноћи упада кроз прозор и расипа златни прах, а ту је мала Венди коју ће зачарати… И то је у преводу дрога за силовање? Педофили…
КЉУЧАР: (улази смешкајући се, представља инспектора, који држи неки папир у руци) Јесам ли ти рекао?
ВОЛТ: (као да се тргнуо из сна) Молим?
ИНСПЕКТОР: Јеси се растрезнио? Знаш ли зашто си овде?
ВОЛТ: (полако му се бистри глава, и схвативши да је све био само сан, лакну му) Онако…
ИНСПЕКТОР: Напио си се као летва још пре посла, и разбио замрзивач за сокове, јер, нормално, тамо нема алкохола. Пословођа те спасио, одбиће ти од плате, рече, али, ево ослобађајуће пресуде…
ВОЛТ: Хм. (полако устаје са кревета, поправља наборе на костиму Микија Мауса и узима под мишку огромну главу чувеног анимираног миша)
(Испраћа га чувар, поздравља се учтиво са инспектором, и док замиче за првим ћошком, отреса прашину са Микијеве главуџе и мрмља: „ Нећу никад више да мешам бурбон и скоч.“ Када се довукао некако до службене капије Дизниленда, поред пријемнице и рампе, окренут леђима стајао је пословођа. Он натачиње ону главуџу и тако комплетиран пролази поред пословође. То је био човек одавно у зрелом добу, елегантан и виталан, префињених покрета, маркантних црта лица и уредно поткресаних бркова. Један другом рутински и готово рефлексно се јавише.)
– Hi, Mickey.
– Hi, Wolt.
(И после два корака стаде као замрзнут.)
