Бранислав Јевтић: ДАМАРИ НЕБА

Дамари неба, огњени дажд,
И страшне чуме.

Зелена, сањива мора,
Рајске, рујне шуме.

Сјај купола на храму,
Док земља испод крвавилом блешти.

Темељ света тамјаном мирише,
Немим тајнама трешти.