Питагора је назва антропоморфном; римски ботаничар Луције Kолумела получовеком, а Алберт Велики написа да мандрагоре представљају човечанство, чак и по томе што се разликују у половима
Kао и борамец, биљка звана мандрагора граничи се са животињским царством јер крикне кад је чупају из земље; они који чују тај крик могу и да полуде (Ромео и Јулија, ИВ, 3).
Питагора је назва антропоморфном; римски ботаничар Луције Kолумела получовеком, а Алберт Велики написа да мандрагоре представљају човечанство, чак и по томе што се разликују у половима. Пре тога Плиније објасни да је бела мандрагора мужјак, а црна женка. Такође да они који је беру око ње исцртавају три круга мачем те упиру поглед према западу; мирис лишћа је тако јак да обично људи од њега занеме. Онај који би је ишчупао изложио би се опасности свакојаких несрећа; последња књига Историје јеврејских ратова Флавија Јосифа саветује нам посезање за издресираним псом. Пошто ископа и ишчупа биљку, пас угине, али лишће служи у наркотичке, магијске и лаксативне сврхе.
Претпостављени човечји облик мандрагоре уврежио је веровање да она расте испод вешала. Braun (Thomas Browne, Pseudodoxia epidemica 1646) говори о салу обешених; популарни немачки романописац Hans Hajnc Evers (Hanns Heinz Ewers, Alraune 1913) о семеној течности. Мандрагора на немачком и јесте Алрауне; та реч вуче порекло од речи руна, која је првобитно значила шапат, шуштање, а потом тајна, тајанство, скривена ствар, да би се на крају односила на писмена првог германског алфабета.
У књизи Постања (XXX, 14) унета је занимљива опаска о плодним моћима мандрагоре. У XII веку један немачко-јеврејски коментатор Талмуда записује следећи пасус:
Нека врста конопца избија из корена у земљи, а тим конопцем је за пупак привезана, попут тикве или диње, животиња по имену yаду’а, с тим што је yadu’a у свему истоветна човеку: има и лице, и тело, и руке и ноге човека. Искорењује и уништава све око себе, докле год сеже конопац. Треба је стога покидати стрелом и тада ће животиња угинути.
Лекар Дискорид (други век н.е.) поистоветио је мандрагору са Kиркином травом или , circeaom о којој се у десетом поглављу Одисеје, може прочитати:
Kорен је црн, али цвет је као млеко. За људе је прави подухват да ту траву ишчупају из земље, али богови су свемоћни.
