Pitagora je nazva antropomorfnom; rimski botaničar Lucije Kolumela polučovekom, a Albert Veliki napisa da mandragore predstavljaju čovečanstvo, čak i po tome što se razlikuju u polovima

Kao i boramec, biljka zvana mandragora graniči se sa životinjskim carstvom jer krikne kad je čupaju iz zemlje; oni koji čuju taj krik mogu i da polude (Romeo i Julija, IV, 3).

Pitagora je nazva antropomorfnom; rimski botaničar Lucije Kolumela polučovekom, a Albert Veliki napisa da mandragore predstavljaju čovečanstvo, čak i po tome što se razlikuju u polovima. Pre toga Plinije objasni da je bela mandragora mužjak, a crna ženka. Takođe da oni koji je beru oko nje iscrtavaju tri kruga mačem te upiru pogled prema zapadu; miris lišća je tako jak da obično ljudi od njega zaneme. Onaj koji bi je iščupao izložio bi se opasnosti svakojakih nesreća; poslednja knjiga Istorije jevrejskih ratova Flavija Josifa savetuje nam posezanje za izdresiranim psom. Pošto iskopa i iščupa biljku, pas ugine, ali lišće služi u narkotičke, magijske i laksativne svrhe.

Pretpostavljeni čovečji oblik mandragore uvrežio je verovanje da ona raste ispod vešala.  Braun (Thomas Browne, Pseudodoxia epidemica 1646) govori o salu obešenih; popularni nemački romanopisac Hans Hajnc Evers (Hanns Heinz Ewers, Alraune 1913) o semenoj tečnosti. Mandragora na nemačkom i jeste Alraune; ta reč vuče poreklo od reči runa, koja je prvobitno značila šapat, šuštanje, a potom tajna, tajanstvo, skrivena stvar, da bi se na kraju odnosila na pismena prvog germanskog alfabeta.

U knjizi Postanja (XXX, 14) uneta je zanimljiva opaska o plodnim moćima mandragore. U XII veku jedan nemačko-jevrejski komentator Talmuda zapisuje sledeći pasus:

Neka vrsta konopca izbija iz korena u zemlji, a tim konopcem je za pupak privezana, poput tikve ili dinje, životinja po imenu yadu’a, s tim što je  yadu’a u svemu istovetna čoveku: ima i lice, i telo, i ruke i noge čoveka. Iskorenjuje i uništava sve oko sebe, dokle god seže konopac. Treba je stoga pokidati strelom i tada će životinja uginuti.

Lekar Diskorid (drugi vek n.e.) poistovetio je mandragoru sa Kirkinom travom ili , circeaom o kojoj se u desetom poglavlju Odiseje, može pročitati:

Koren je crn, ali cvet je kao mleko. Za ljude je pravi poduhvat da tu travu iščupaju iz zemlje, ali bogovi su svemoćni.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime