Појаћу ти… Било није
свечаније литургије
нег под капцима ти што је…
Остављен кад бех усвојен.
Певаћу ти убудуће!
Јер све стрехе моје куће
си где гнезде се небеса…
Херувима хор чудесан
дарива ме благословом.
Ја написах ти поново
светла, као псалме, слова…
И опеваћу изнова
како крв се моја љушти
у вољења, кад крљушти
себи као оков скинух.
Гледам болести кончину
трептајем док ти корачам…
Далеко сам од крстача,
поднебесја и телеса…
Написаћу да те јесам
жељан као никад нико,
Песмо моја над песником
Из књиге песама – ЧОПОРИ.
Поглавље „Певао када бих без пакла“.
