Звезде стасаће за српље,
и ја међу њима везан…
Беху постеља ми увек
кад ме посећи ће с бреза
у сноп очију нахрпљен,
да се насите протуве.
Нек се свети мукотрпље.
Канџијама изурезах
се да удомим упљуве…
Пир ухода и уљеза
бивам уштапом исцрпљен.
К Богу што мање обувен.
Из књиге песама – ЧОПОРИ.
Поглавље „Уточишта“.
