Седмо поглавље моје књиге Како Христос спасава свет од нас говори о Православљу. Дао сам јој наслов „Заједница, а не исправност“, јер је крајња сврха постојања ортодоксне хришћанске теологије да стекнемо најдубљу могућу заједницу са Богом, а не само да имамо тачне одговоре.
У својој књизи користио сам метафору блуз опен џем (унапред недоговорена свирка музичара на бини који стварају у трену и свирају заједно тако што прате у ритму и тоналитету једни друге,п.п.) да опишем најздравије разумевање православља.
Ево извода из тог поглавља: Мој омиљени блуз бар у Северној Каролини било је место звано Блу Бајоу које је сваког уторка увече одржавало опен џемове. Музичари би се пријавили, а случајне комбинације би се позивале да свирају заједно. Могли бисмо да свирамо песме заједно са потпуним странцима јер блуз има једноставну „ортодоксност“ која одговара скоро свакој песми.
Блуз користи пентатонску скалу која није дур или мол, већ мешавина ова два. Већина блуз песама прати две прогресије акорда које се називају блуз са 8 тактова и 12 тактова. Дакле, ако научите скалу и ове прогресије акорда, можете свирати уз скоро сваку блуз песму.
Не постоји један „тачан“ начин свирања блуз песме. Сваки пут када се пусти класик попут „Stormy Monday“, то је друга песма. Понекад се чини исправним свирати је у ритму вожње; други пут толико спорог ритма да једва пузи. Понекад певач акцентује сваку реч; у другим случајевима вокал треба гурнути у други план. Понекад имате хармонику у миксу; понекад не. Важније је пронаћи прави ритам са другим музичарима на сцени него свирати тачне ноте оригиналног снимка.
Треба вам заједништво, а не исправност.
Песма је тачна када сте толико увучени у друге музичаре и душу песме да песма почне да свира. Ваше руке се крећу инстинктом који долази изван вас. Нађете рифове за које нисте знали да можете да свирате. Цело ваше тело је прекривено знојем. Понекад вам прсти чак и крваре.
Постоје два начина да уништите блуз опен џем.
Један је ако неко одлучи да солира све време.
Када један играч солира, за сваког другог играча је кључно да вампира, што значи да свира минималистичке акорде и ноте које одржавају ритам. Сви би требало да се смењују у вамповању и солирању. Али, понекад „дива“ инсистира на солирању све време и натера све остале да седе и вампују. Зрели музичари више брину о одржавању ритма песме него да се покажу.
Други начин да уништите отворени џем је да имате вођу бенда који зауставља песму када се свира „нетачно“.
Требало би да се носите са грешкама. Зрели музичари прилагођавају оно што раде да би прикрили грешке најмање вештог играча у џему. Једина ствар коју не можете да урадите је да зауставите песму усред отвореног џема јер је неко забрљао. Ниво импровизације у блузу значи да сви увек забрљају и исправљају своје грешке у ходу.
Верујем да хришћанска теологија у великој мери личи на блуз.
Црква је препуна милиона теолога аматера који треба да науче основне скале и прогресије акорда Христа да би заједно свирали Божју песму. Циљ теологије је да омогући широком спектру људских личности да пронађу Божји траг и заједно доживе заједницу.
Важније је да песма може да се свира милионима људи него да буде савршена, тако да само неколицина може да је одсвира како треба. Ово не значи да не би требало увек да усавршавамо своје схватање божанског трага. Не треба ни рећи да не бисмо требали искоренити лошу теологију која уништава наш џем сешн. Велике теолошке грешке компромитују нашу везу са Богом. То је као да свирате са гитаром којој недостају две жице. Ваша песма ће имати рупу у себи.
С друге стране, немогуће је савршено одсвирати Божју песму. Ако баците гитару сваки пут када неко одсвира погрешну ноту, онда ћете завршити свирајући сами…
Често погрешно схваћена реч је ортодоксија, коју хришћани користе да би теолошки дефинисали шта је „унутра“ и „ван“. Оrtho део значи „прав” или „десно”. Део doxa зависи од тога да ли разговарате са Аристотелом или Павлом.
За Аристотела и друге паганске филозофе, грчка реч doxa значила је „мишљење“. Често се користила када се говорило о популарном мишљењу на улици. За Аристотелове следбенике, православље значи имати „исправно мишљење“.
Свети апостол Павле је реч doxa користио на сасвим другачији начин.
Пратећи оне који су превели јеврејски Стари завет на грчки, Павле користи реч doxa да означи „славу“. Ако је Павле у праву, онда православље значи „права слава“ уместо „исправно мишљење“.
Слава је тешка реч за дефиницију. Описује ауру која испуњава собу и свима изазива трнце. То се дешава када спортиста направи невероватан потез која натера све да скоче са својих седишта или када се зачује песма која натера да сви почну да плешу. Ето, таква је Божја истина.
То није тешка, досадна реченица испуњена чињеницама. То је сјајна резонанца која преплављује наша срца што дубље урањамо.
Најбољи библијски одломак који сам пронашао и који описује „праву славу“ долази из 2. Коринћанима 3:17–18: „А Дух (Свети) је Господ; а гдје је Дух Господњи ондје је слобода./Сви ми пак који откривеним лицем одражавамо славу Господњу, преображавамо се у тај исти лик, из славе у славу, као од Духа Господа.“
Православље се дешава када песму Божију свирамо са таквом смиреношћу, слободом и искреном љубављу да се вео нашег греха и несигурности одбацује, да бисмо видели пуну славу Господњу.
Преображавамо се из једног степена славе у други, јер Дух Свети чини да песма свира нас, у заједници једних са другима и са Богом.
Морган Глитон
ИЗВОР: https://www.patheos.com/blogs/mercynotsacrifice/2016/08/23/orthodoxy-blues/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 01.05.2022.
