Биоетичка конференција Цариградске патријаршије о еутаназији на Криту

Трећа међународна биоетичка конференција Цариградске патријаршије, посвећена теми „Еутаназија“, завршена је у недељу, 26. октобра 2025. године, у Ретимну, на Криту, архијерејском Божанском литургијом коју је служио архиепископ аустралијски Макарије у патријаршијском и ставропигијском манастиру Чаног Крста Восакос.

Конференцију, одржану од 24. до 26. октобра, организовала је Цариградска   патријаршија у сарадњи са Ретимно  митрополијом. Циљ је био да се обрати једном од најсложенијих етичких и духовних питања нашег времена — еутаназији , и то  кроз призму православног богословља философије, медицине и права.

Рад је почео у петак, 24. октобра, у Конференцијском центру „Теомитор“ Митрополије Ретимно и Авлопотамос. У суботу, 25. октобра, конференција је настављена целодневном научном презентацијом и дискусијама.

Завршним заседањем, под називом „Еутаназија: искуства, дилеме и изазови“, председавао је ванредни професор Димитриос Скрекас са Универзитета на Криту, а на њој су говорили значајни говорници:

Митрополит Месогеје  и Лавреотике Николаос, председник Синодалног одбора за биоетику Грчке цркве (обраћање путем видео конференције)

Митрополит Мирон  са Новог Зеланда

Др Агамемнон Вакакос, пулмолог.

Говорници су испитали еутаназију из више перспектива –  богословске, философске, социолошке, медицинске и етичке – наглашавајући неповредивост људског живота и пастирску одговорност Цркве да се укључи у искрен дијалог са научном заједницом.

У недељу ујутру, у манастиру Часног Крста Восакос одслужена је архијерејска Божанска Литургија, којом је  началствовао  архиепископ Аустралије Макарије, уз саслужење митрополита Мирона са  Новог Зеланда, митрополита Продрома Ретимна и Авлопотама, и епископа Мелбурна Киријака и Канбере Атинагоре, заједно са свештеницима, ђаконима, делегатима и многим верницима.

Митрополит Мирон  је одржао  проповед ,  у којој је изложио духовно размишљање о светости живота и нади која се налази у вери.

После Божанске Литургије је завршно заседање  одржано у Синодској сали  овог манастира. Поздравне речи упутили су Георгиос Кладос, градоначелник Милопотамоса, г Сократис Кефалогијанис, градоначелник Аногеје, и Георгиос Агриманакис, заменик градоначелника Ираклиона.

Митрополит Продром је затим изложио   Закључке конференције), које су учесници  једногласно усвојили након дискусије.

У свом обраћању архиепископ аустралијски Макарије изразио је у име свих учесника срдачну захвалност митрополиту Продрому и организационом одбору и похвалио  њихово гостопримство и духовну посвећеност. Пренео је очински благослов и поздраве Његове Светости   патријарха Вартоломеја, који је истакао  важност непрестаног богословског  и етичког дијалога о био етичким питањима.

Са своје стране је, митрополит Продром топло захвалио архиепископу Макарију на његовом кључном доприносу успешној организацији и вођењу Конференције, као  и на његовом служењу православним верницима у Аустралији и широј Цркви.

Дан је завршен званичним ручком у манастирској  трпезарији.

Конференција је поново потврдила непоколебиву посвећеност Цариградске патријаршије решавању етичких изазова савременог живота у дијалогу са науком и друштвом. Главни закључци су били:

Еутаназија као дубоко етичко и богословско  питање: Црква мора активно учествовати у дијалогу и  изражавати јеванђеоску истину и светоотачко учење о светости људског живота и вечној сврси човечанства.

Живот као божански дар: Истинско испуњење се налази у сједињењу са Тројичним  Богом, а не у људској аутономији одвојеној од божанске воље.

Лажна слобода екстремне аутономије: Прихватање еутаназије значи потчињавање узалудности смртности, одбацивање спасоносног  дела Христовог.

Хришћанско богословље слободе: Људски живот је свет,  божанског је  пореклом и  има есхатолошкоу сврху. Човеково  достојанство је урођено и не може се уклонити.

Опасност од потпомогнутог самоубиства:  Ово  промовише друштво без саосећања и прети рањивима, што води ка техно-тоталитаризму који поткопава људску вредност.

Милосрдни  став Цркве: Црква благосиља и оне који се одлуче за лечење и оне који се попут светог Пајсија Светогрца, одлуче да се суоче са смрћу у миру.

Етичке опасности добровољне еутаназије: Она ризикује притисак на пацијенте, поткопавање односа лекар-пацијент и кршење Божје  заповести „Не убиј“.

Подстицање палијативне неге: Црква подржава оснивање  центара за палијативну негу и промовише лично саосећање према болеснима,  и нихово достојанство, безбедност и наду.

Пастирско старање: Хришћанско учење о еутаназији треба увек изражавати пастирским старањем и љубављу, које има да негује  наду и поверење у Божју промисао за оне који се ближе крају живота.

Конференција о биоетици је тако поново потврдила да су истинска слобода и достојанство неодвојиви од божанског лика у човеку  и да је мисија Цркве да подржава живот, милосрђе  и заједницу са Богом као темељ аутентичног постојања.