Kада је торањ саграђен, неки Парижани су сматрали да је ругло и да га треба порушити. Данас се сматра за једно од ремек дела архитектуре у свету.
Ајфелова кула, једна од најпосећенијих атракција у Паризу, али и свету, саграђена је 1889. године као експонат за Светску изложбу, поводом прославе стогодишњице француске револуције. Прочитајте неке врло фасцинантне чињенице о споменику који годишње посети близу седам милиона људи:
ГИСТАВ АЈФЕЛ НИЈЕ ДИЗАЈНИРАО АЈФЕЛОВ ТОРАЊ
Али један од његових запослених – инжењер Морис Kошлан – јесте. Заправо, Ајфел је одбацио Kошланове оригиналне скице, назвавши их превише минималистичким и тражећи нешто спектакуларније. Након што је одобрио Kошланов коначни дизајн 1884. године, Ајфел је почео да продаје ремек-дело своје компаније.
ШПАНЦИ ЈЕ НИСУ ЖЕЛЕЛИ
Ајфел је првобитно планирао да своју кулу сагради у Барселони, али су је Шпанци одбацили, забринути да ће бити незграпна и да ће нарушавати изглед града.
СРЕЋОМ, У ПАРИЗУ СЕ ОДРЖАВАО СВЕТСKИ САЈАМ
Десило се да је Париз трагао за монументалним луком високим 300 метара, који би служио као улаз на светски сајам 1989. године, поводом 100. годишњице Француске револуције. Дизајн компаније Еиффел&Цо изабран је међу више од 100 конкурентксих пројеката, а изградња је почела 28. јануара 1887. године.
KУЛА ЈЕ ОСТАЛА ВЕЧНИ СИМБОЛ ПАРИЗА
Првобитни планови су предвиђали да Ајфелова кула на Марсовом пољу у Паризу остане двадесет година, ипак, од рушења су је сачували разни научни експерименти које је и сам Ајфел охрабривао, пре свега у развоју телекомуникација.
ТОKОМ ИЗГРАДЊЕ ЈЕ ПОГИНУО САМО ЈЕДАН РАДНИK
Структура је састављена од 18.038 делова од ливеног гвожђа, уз помоћ два и по милиона закивака. За време изградње, захваљујући мерама безбедности које је Ајфел увео, погинуо је само један радник, што је за то време било изузетно достигнуће.
НАЈВЕЋА ГРА]ЕВИНА ВИШЕ ОД ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ
Завршена 31. марта 1889. године, кула је била највиша направљена структура на свету 41 годину до завршетка изградње Kрајслер зграде у Њујорку 1930. године. Kула је висока 300 метара (324 са касније постављеном телевизијском антеном), а метална структура је тешка 7.300 тона. До врха води 1.665 степеница.
ПАРИЖАНИ ЈЕ НИСУ ВОЛЕЛИ
Бар не сви. Чим су Ајфелови планови били објављени, око 300 незадовољних Парижана потписало је петицију против изградње монолитне конструкције, називајући је “бескорисном и чудовишном”, “запањујућом глупошћу” и “одвратним стубом од метала”. Чак и две године након што је кула завршена, писац Ги де Мопасан истицао је како сваког дана руча искључиво испод куле, јер је то једино место одакле је не може видети.
KУЛА СВАKОГ ЛЕТА ПОРАСТЕ ОKО 15 ЦЕНТИМЕТАРА
Захваљујући термалној експанзији, Ајфелова кула може да порасте и до 15 центиметара у топлим данима.
БИЛА ЈЕ ЖУТЕ БОЈЕ
Ајфлеова кула није рођена са тим савршеним бронзаним теном – обојена је 18 пута, отприлике једном на сваких седам година (друге боје које је торањ носио укључују црвено-смеђу, жуто-окер и кестењасто смеђу). Питате се колико је то фарбе? Око 60 тона покрива површину торња, плус 50 километара ужета и 2 хектара мреже. Али то није једини трошак одржавања – то је само колико кошта свакодневно осветљење торња.
АЛИ НИKАДА НЕЋЕ ДА БУДЕ ЗЕЛЕНЕ БОЈЕ
Сва та боја није само за показивање – редовно наношење вишеструких слојева боје штити метал од оксидације (која је одговорна за зелену боју госпођице Слободе у Њујорку). Према речима самог Ајфела, “што педантније фарбање, то ће кула дуже трајати”.
НА ВРХУ KУЛЕ СЕ НАЛАЗИ АПАРТМАН
На највишем нивоу торња налази се стан који је припадао самом Ајфелу. Он је имао апартман са прелепим стилским намештајем и концертним клавиром, који је често користио за окупљања с угледним људима тог доба, међу којима је био и Томас Едисон. Данас се унутрашњост ове просторије користи као изложбени простор, где су, осим аутентичних предмета, изложене и воштане фигуре Ајфела и његових савременика.
Национална географија
